Dok brojne zemlje regiona i Evropske unije već godinama funkcionišu po sistemu vinjeta, Srbija je odlučila da zadrži naplatu putarine po pređenom kilometru, ali uz planiranu modernizaciju – potpuni prelazak na elektronski sistem naplate, tzv. free flow, bez zaustavljanja na naplatnim rampama. Prema najavama iz „Puteva Srbije“, taj cilj bi trebalo da bude ostvaren do 2035. godine.
Pravedniji sistem bez vinjeta
Za razliku od susednih zemalja poput Mađarske, Rumunije i Bugarske koje su uvele vinjete kao način paušalne naplate korišćenja auto-puteva, Srbija se drži principa plaćanja po realno pređenoj deonici puta. Ovakav sistem, prema zvaničnicima iz „Puteva Srbije“, u skladu je sa evropskim standardima i smatra se pravednijim – korisnici plaćaju tačno onoliko koliko su auto-put koristili, što je naročito važno za tranzitne vozače i povremene korisnike.
Sistem naplate po kilometru trenutno koristi još 12 evropskih zemalja, uključujući Italiju, Španiju, Grčku, Francusku, Norvešku i Poljsku. Pored Srbije, isti sistem primenjuju i Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Turska.
Elektronska naplata u porastu
Srbija već beleži značajan porast korišćenja elektronske naplate putem DSRC sistema i TAG uređaja, koji omogućavaju beskontaktni prolazak kroz naplatne stanice. Prema podacima „Puteva Srbije“, do sada je više od 900.000 vozila registrovano za ovu vrstu naplate, što omogućava i određene uštede u poređenju sa gotovinskim plaćanjem.
– Naša evidencija pokazuje da već dve trećine teretnih vozila koristi ENP sistem, a čak 50% putničkih vozila ima TAG uređaj – izjavio je Darko Savić, pomoćnik izvršnog direktora Sektora za naplatu putarine u „Putevima Srbije“.
– Onog trenutka kada broj elektronskih korisnika pređe 90%, stvoriće se uslovi za ukidanje rampi na naplatnim stanicama – dodao je.
„Free flow“ do 2035: bez stajanja, bez zastoja
Planirani prelazak na free flow sistem naplate predviđa potpuno beskontaktno i neometano kretanje vozila, bez zaustavljanja, čekanja i otvaranja rampi. Naplata će se vršiti automatski – putem antena postavljenih iznad saobraćajnih traka koje detektuju TAG uređaje ili registarske tablice.
Ovaj sistem je već u funkciji u nekim zemljama Evrope i predstavlja značajan korak u modernizaciji saobraćajne infrastrukture. Omogućava brže putovanje, smanjenje gužvi i povećanje bezbednosti na putevima, ali i veći stepen kontrole naplate.
Prepreke i izazovi
I pored planiranog razvoja, postoje i prepreke koje usporavaju prelazak na elektronski sistem. Profesor Saobraćajnog fakulteta Draženko Glavić upozorava da još uvek veliki broj građana ne koristi elektronske uređaje za naplatu.
– TAG uređaj mnogima predstavlja dodatni trošak. Kada bi se delio besplatno, recimo prilikom registracije vozila, efekti bi bili dalekosežni – smatra Glavić.
S obzirom na to da je ENP sistem trenutno korišćen tek kod polovine putničkih vozila, sledeći korak ka masovnijem prihvatanju ovog modela jeste šira dostupnost i pristupačnost TAG uređaja, kao i veća informisanost građana.
Finansijski okvir
Uprkos izazovima, naplata putarine beleži konstantan rast. Tokom 2024. godine, Srbija je ostvarila prihod od 420 miliona evra, dok je samo u prva tri meseca 2025. godine prihodovao više od 90 miliona evra, pokazuju podaci Puteva Srbije.
Ovi rezultati potvrđuju da sistem funkcioniše stabilno i da postoji realan kapacitet za dalje unapređenje. Istovremeno, sve veća mreža auto-puteva koja se gradi širom zemlje – uključujući Moravski koridor i brzu saobraćajnicu Ruma–Šabac–Loznica – dodatno povećava potrebu za efikasnijim sistemom naplate.
U interesu svih učesnika u saobraćaju
Planirano digitalizovanje i automatizacija procesa naplate putarine nisu samo tehnički izazov, već i društveno-ekonomski iskorak. Korišćenje elektronskih uređaja u saobraćaju podstiče bezgotovinsko plaćanje, smanjuje sivi sektor i omogućava efikasnije korišćenje javnih prihoda.
U konačnici, sistem bez rampi, sa automatskom naplatom, predstavlja viziju brže, bezbednije i modernije Srbije, ali i zahteva aktivno učešće građana – bilo kao korisnika, bilo kao saradnika u procesu transformacije.
Ceo tekst Bloomberg Adrie čitajte na OVOM LINKU.
