Sedam značajnih javnih preduzeća u Srbiji prelazi iz statusa javnog preduzeća u pravnu formu društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), u skladu sa Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji je stupio na snagu 16. septembra 2024. godine.
U pitanju su: Srbijašume, Srbijavode, Putevi Srbije, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Nacionalni park Fruška gora i Nacionalni park Đerdap. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), svih sedam firmi već su dobile zvanične odluke o promeni pravne forme, a kao jedini vlasnik svih novoosnovanih DOO entiteta upisana je – Republika Srbija.
Ova preduzeća zajedno zapošljavaju 6.213 radnika, imaju osnovni kapital od 232,8 milijardi dinara, a u 2024. godini ostvarili su ukupan prihod od 665,4 miliona evra.
Promena forme – šta se tačno menja?
Kako je propisano, prelaskom iz javnog preduzeća u DOO:
- Preduzeće nastavlja sa obavljanjem iste delatnosti;
- Imovina i obaveze se prenose na novoformirani DOO;
- Svi ugovori ostaju na snazi bez potrebe za novim aneksima;
- Sudski i drugi postupci se nastavljaju bez prekida;
- Osnovni kapital se konvertuje u udele novog DOO-a.
Dakle, reč je o formalno-pravnoj promeni statusa preduzeća, a ne o privatizaciji. Funkcionalno, rad i poslovanje ostaju nepromenjeni – ali se otvaraju vrata ka potencijalno drugačijem upravljanju i eventualnoj transformaciji vlasništva u budućnosti.
Primer: Nacionalni park Fruška gora
Jedno od preduzeća koje menja svoj pravni status jeste i Nacionalni park Fruška gora. Preduzeće ima:
- 131 zaposlenog
- Osnovni kapital od 2.547.804.000 dinara
- Poslovne prihode u 2024. od 3.579.450 evra
Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode, površina parka iznosi 26.672 hektara, a imovina preduzeća obuhvata preko 3.100 parcela i 175 objekata. Nepokretnosti se prostiru na teritoriji čak osam opština.
AD ili DOO – ko odlučuje?
Koja javna preduzeća će postati akcionarska društva (AD), a koja DOO, definisano je posebnom uredbom Vlade Srbije. Da bi preduzeće moglo da postane AD, mora kumulativno da ispunjava dva od tri sledeća kriterijuma:
- Više od 250 zaposlenih na neodređeno vreme;
- Godišnji prihod veći od 40 miliona evra;
- Tehničko-tehnološka i organizaciona složenost delatnosti, ili poslovanje preko više jedinica na teritoriji Srbije.
Preduzeća koja ne ispunjavaju ova tri uslova – prelaze u DOO.
Promena pravne forme sedam velikih javnih preduzeća u Srbiji – među kojima su Putevi Srbije, Srbijašume i Nacionalni park Fruška gora – izaziva brojna pitanja i sumnje javnosti, prenose mediji. Iako je zvanično reč o tehničkoj transformaciji koja ne menja vlasništvo, već samo oblik organizovanja, mnogi strahuju da je ovo samo prvi korak ka potencijalnoj privatizaciji ključnih resursa i infrastrukture.
Na papiru, Republika Srbija ostaje jedini i stoprocentni vlasnik svih novoformiranih DOO preduzeća. Međutim, sama forma društva sa ograničenom odgovornošću omogućava lakši prenos vlasničkih udela, potencijalne privatne investicije, ali i – u krajnjoj liniji – prodaju imovine.
Iako Vlada tvrdi da je reč isključivo o racionalizaciji i modernizaciji upravljanja javnim preduzećima, pojedini stručnjaci i opozicioni akteri upozoravaju da bi promena pravne forme mogla biti prvi korak ka privatizaciji značajne državne imovine.
Za sada, međutim, sva preduzeća ostaju u 100% vlasništvu države, a promena forme ne podrazumeva promenu vlasničke strukture – barem ne odmah.
Javna preduzeća, po svojoj prirodi, ne postoje da bi pravila profit, već da bi obavljala poslove od opšteg značaja – održavanje puteva, upravljanje prirodnim resursima, objavljivanje zakona… Ukoliko preovlada logika profita, postoji rizik da se kvalitet i dostupnost tih usluga promene.
Na kraju, ostaje da vidimo – da li je ovo samo modernizacija upravljanja ili najava većih sistemskih promena, koje bi u godinama koje dolaze mogle ozbiljno uticati na našu zajedničku imovinu. Jedno je sigurno: građani imaju pravo da budu informisani i uključeni, a država ima obavezu da taj proces učini jasnim, transparentnim i usmerenim ka javnom dobru.
