Prošlonedeljni toplotni talas koji je zahvatio Srbiju kulminirao je u subotu, 26. jula, ostavljajući za sobom oborene temperaturne rekorde i upozoravajuće pokazatelje klimatskih promena koje više niko ne može da ignoriše.
U ovom naletu vrućina oboreni su rekordi širom Srbije, ali verovatno je najupečatljivije kada „padne“ tzv. apsolutni maksimum. A to se desilo na dva mesta, od kojih je jedno u centralnim delovima zemlje, a drugo u Vojvodini, tačnije u južnom Banatu, piše Klima 101.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), na čak polovini od 28 glavnih meteoroloških stanica u zemlji temperature su u subotu prešle 40 stepeni Celzijusa. Najekstremnije je bilo u Kruševcu, gde je izmereno čak 44 stepena, što je najviša temperatura u tom gradu otkako se vrše merenja. Uz Kruševac, među najtoplijim tačkama zemlje tog dana bili su i Leskovac, Niš i Ćuprija sa temperaturama između 43,6 i 43,8 stepeni.
U Banatskom Karlovcu, takođe je oboren lokalni rekord sa 42 stepena, što je za čak 13 stepeni više od višegodišnjeg proseka za jul.
Za poređenje, najviša temperatura u istoriji Srbije i dalje ostaje 44,9 stepeni, zabeležena 24. jula 2007. godine u Smederevskoj Palanci. Ipak, činjenica da se sve češće približavamo tom maksimumu upozorava na sve ozbiljnije klimatske devijacije.
Vreme ekstremnih kontrasta
Vikend nije bio samo izuzetno topao, već i meteorološki nestabilan. U Velikom Gradištu je istovremeno izmereno 41,5 stepeni i čak 19 mm kiše, što čini više od četvrtine prosečnih padavina za ceo jul. Takvi ekstremi jasno pokazuju koliko su vreme i klima postali nepredvidivi.
Beograd i Niš: Datumski rekordi
U Beogradu i Nišu nisu oboreni apsolutni, ali jesu datumski rekordi – u glavnom gradu je izmereno 38,6, a u Nišu čak 43,7 stepeni. Ova brojka je najviša ikada zabeležena za 26. jul u ta dva grada.
Klima sve više liči na Mediteran
Na jugoistoku Srbije, kako pokazuju najnovija istraživanja, klima sve više podseća na mediteransku – sličnu onoj u Španiji i Grčkoj. Posledice se već osećaju u poljoprivredi i vodosnabdevanju, a stručnjaci upozoravaju da će se situacija dodatno pogoršavati.
Toplotni talas je posledica usmeravanja vrelih vazdušnih masa iz severne Afrike ka istočnom Mediteranu, što je pogodilo i širi region. Podgorica se tog dana izjednačila sa svojim julskim rekordom – 41,8 stepeni, dok je u Štipu (Severna Makedonija) zabeležena najtoplija noć ikada, sa 27,6 stepeni.
Globalna slika – lokalna posledica
Poznati klimatolog Maksimilijano Herera nazvao je 26. jul „danom bez presedana” u globalnoj istoriji – desetine hiljada temperaturnih rekorda oboreno je u preko 160 zemalja.
Ali, u vremenu kada su klimatske promene postale naša svakodnevica, pitanje više nije da li će rekordi padati – već koliko brzo će postajati pravilo, a ne izuzetak. Današnje „izuzetno toplo” već sutra može postati „normalno”, a posledice – kako po zdravlje, tako i po ekonomiju, poljoprivredu i infrastrukturu – biće sve teže.
Upozorenje budućnosti
Četvrti toplotni talas u samo dva letnja meseca, plus tri u januaru i jedan u martu – sve to zajedno daleko premašuje proseke iz prethodnih decenija. Ako se ovakav trend nastavi, suočićemo se ne samo sa sve toplijim letima, već i sa izmenjenim obrazcima padavina, češćim sušama i ozbiljnim izazovima u svakodnevnom životu.
Jedno je sigurno – klimu više ne možemo uzimati zdravo za gotovo.
