Magacioneri pretekli programere: Nova slika tržišta rada u Srbiji

Magacioneri su najtraženije zanimanje u Srbiji, dok su programeri ispali iz top 10 po broju oglasa. Pogledajte koja se zanimanja najviše traže i šta to govori o domaćem tržištu rada.

U septembru su poslodavci širom Srbije tražili čak 15.679 radnika, a najtraženije zanimanje – verovali ili ne – nije više programer, već magacioner. Pokazuju to podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), prema kojima je za magacionere oglašeno čak 1.359 radnih mesta.

Sledi radnik na utovaru i istovaru sa 867 ponuda, zidar sa 582, čistač prostorija (hoteli, kancelarije i sl.) sa 577 i kuvar sa 446 slobodnih pozicija.

Nekada najtraženiji IT stručnjaci, sada su van prvih deset — programeri su zauzeli tek 11. mesto sa 264 oglasa za posao. Ipak, zanimljivo je da, iako ih poslodavci manje traže, programeri i dalje spadaju među najplaćenije profesije u zemlji, sa prosečnom zaradom koja premašuje 300.000 dinara.

Na listi traženih su i pomoćni radnici u industriji i kuhinji, vozači autobusa, radnici u niskogradnji i krupijei.

Na suprotnom kraju skale, gde su najmanje tražena zanimanja, nalaze se stomatolozi i stomatološke sestre, nastavnici ekonomske grupe predmeta i hemičari – sa po samo šest otvorenih pozicija u celoj zemlji.

Zanimljivo je da se većina poslova odnosi na rad na određeno vreme – od ukupno 15.679 oglašenih radnih mesta, čak 11.624 su bila privremena.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se tržište rada u Srbiji vraća osnovama — najtraženiji su magacioneri, zidari i radnici na utovaru, dok su programeri tek na 11. mestu.

U IT sektoru, potražnja je manja jer su kompanije već popunile timove, ali programeri i dalje ostaju među najplaćenijima, sa prosečnom zaradom većom od 300.000 dinara.

Plata 100.000, ali nema ko da radi: Šta se dešava sa mladima u Srbiji?

I dok podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da su magacioneri i fizički radnici najtraženiji u zemlji, poslodavci iz realnog sektora poručuju — nije problem plata, već radna etika.

U pogonima, sve češće se čuje ista rečenica: „Ne možemo da nađemo mlađe radnike koji će dolaziti redovno na posao.“

Vlasnici fabrika navode da već godinama ne mogu da pronađu rukovaoce mašinama, iako su plate između 100.000 i 120.000 dinara, uz redovnu uplatu doprinosa i sigurno radno mesto.
Ipak, mladi ljudi često nakon nekoliko meseci odlaze bez najave, otvaraju bolovanje čim dobiju ugovor za stalno, ili jednostavno pošalju poruku da „sutra neće doći“.

„Nije da ne plaćamo, već da ne možemo da ih zadržimo. Ne žele da rade smene, neće odgovornost, a znanje im je minimalno“, kaže jedan mitrovački poslodavac koji godinama vodi proizvodni pogon.

Problem je dublji od plata.
Mlađe generacije sve češće izbegavaju manuelne poslove, smatrajući ih zastarelim i “neperspektivnim”.
Njihova očekivanja su rad u klimatizovanom prostoru, fleksibilno radno vreme i što manje pritiska.

Sociolozi upozoravaju da je to posledica društva koje glorifikuje lak uspeh i zaradu bez truda, dok obrazovni sistem ne razvija radnu disciplinu i odgovornost.
Poslodavci nude posao, ali nedostatak radne kulture i odgovornosti postaje ozbiljniji problem od nedostatka stručnosti.

Srbija više ne pati od manjka poslova — već od manjka onih koji žele da rade. Ako se ovakav trend nastavi, pitanje „ko će raditi“ postaje važnije od pitanja „koliko je plata“.