Dvadeset godina među knjigama, hiljade pročitanih naslova i nebrojene priče koje je preporučila drugima — Kristina Zukić nije obična bibliotekarka. Ona je čuvar emocija, vodič kroz lavirinte literature i pesnikinja koja svoju dušu pretače u stihove. Dok drugi traže mir u tišini, Kristina ga nalazi u poeziji i šuštu stranica, gde je našla svoj pravi dom.
Sremska Mitrovica – Kristina Zukić već dvadeset godina diše u ritmu biblioteke. Za nju knjige nisu samo slova na papiru, već živa bića, saputnici i svedoci ljudskih duša. Kao bibliotekarka, Kristina je prošla kroz mnoga odeljenja: od odeljenja za odrasle, dečjeg, naučnog, pa do rada u ograncima. Danas vodi stranu knjigu, unosi naslove na engleskom i francuskom jeziku, organizuje tematske izložbe i radionice.
„Bibliotekar mora da zna sve — od filozofije, psihologije, preko umetnosti, do književnosti i prirodnih nauka. Mora da bude spreman da svakom čoveku pronađe knjigu koja ga zove“, kaže Kristina.
U biblioteci nije samo radila sa knjigama, već i sa ljudima. Organizovala je radionice za decu, ali i radionice za odrasle kroz koje je, koristeći znanja iz neurolingvističkog programiranja, pomagala ljudima da lakše prebrode izazove i pronađu snagu u sebi.
Kristina je prepoznala koliko je važno da budeš autentičan, svoj. „Najvažnije je spoznati sebe i biti dobar čovek. Kada poštuješ i voliš sebe, tada si spreman da voliš i druge“, kaže.
Iako se okušala i u novinarstvu, Kristina je shvatila da se njeno pravo mesto krije među knjigama i stihovima. Pisanje poezije za nju je postalo najiskreniji način da izrazi ono što je godinama nosila u sebi.
Njene zbirke pesama „Putevi emocija“ i „Samo budi svoja“ nisu samo pesme — one su iskrene ispovesti, suze pretočene u reči, trenuci bola i radosti, tuge i snage.
„Papir trpi sve“, kaže Kristina. „Nekada sam bila direktna, govorila sve što mislim. Danas to puštam na papir. Tamo niko neće biti povređen, a ja ostajem slobodna.“
Kristina je napisala pesmu, nastalu iz trenutka iskrene inspiracije, a koja je objavljena u Zborniku Književne zajednice Sremska Mitrovica. Od te pesme sve kreće — njena pesnička ekspanzija, njena želja da stvori nešto što ostaje iza nje.
Iako radi u biblioteci, Kristina je neprestano učila, čitala, istraživala, pa čak i polagala stručne ispite u Matici srpskoj da bi stekla zvanje bibliotekara. „Nekad je sve bilo sporije, radilo se ručno, morao si znati svaku knjigu iz fonda. Danas je sve digitalizovano, ali duh bibliotekara ostaje isti — moraš biti radoznao, otvoren i stalno učiti“, ističe.
Pisanje je za Kristinu izduvni ventil. Dok drugi biraju šetnju, putovanja ili druženja, ona bira stihove. Iz njih izvire njena istina.
Kristina ne staje. Napisala je i psihološki triler, koji planira da objavi krajem ove ili početkom sledeće godine, kao i knjigu o samopomoći i psihologiji, gde želi da spoji svoje znanje iz neurolingvističkog programiranja, coachinga i životnog iskustva.
Ona veruje da knjiga ostaje iza čoveka kao drvo koje posadiš — daje senku, kiseonik i svedoči o tome kakav si bio. „Ako si dobar prema sebi, bićeš dobar i prema drugima“, ponavlja kao svoj lični moto.
Kristina priznaje da nije lako objaviti knjigu uz državnu platu i porodične obaveze, ali dodaje: „Novac nije izgovor. Ako nešto jako želiš, naći ćeš način. Snaći ću se nekako — to je naš mentalitet.“
Kristina Zukić je bibliotekarka koja nije samo čuvar knjiga, već čuvar emocija, priča i ljudskih svetova. Ona nas podseća da je život sada, da ga živimo dan po dan, i da baš danas možemo ostaviti trag — bilo stihom, osmehom ili dobrom knjigom.
Promocija njene druge zbirke pesama „Samo budi svoja“ biće održana u Sremskoj Mitrovici u septembru, gde će svi ljubitelji poezije imati priliku da osete njene stihove i upoznaju autorku koja stoji iza svake reči.
