Kolumna: Kad buka zameni poruku – protesti ili predstava za javnost?

Piše: Dijana Šćekić

Protesti u Sremskoj Mitrovici počeli su kao poziv na promene, bunt mladih i građanski glas nezadovoljstva. Ali danas, taj poziv je prigušen, a na ulicama ostala je samo buka protesta. I ta buka ne govori o pravdi, već o podelama i manipulacijama.

Na početku su na protestima stajali mladi, učenici i građani iz samog grada, ljudi koji su izgleda želeli promene. Oni koji su držali megafone izlazili sa zahtevima, sada su nestali. Sumnjam da je to slučajno. Priča se da su pojedinci pronašli načine da “urede” svoj položaj.

Učenici, koji su bili simbol protesta, takođe su uglavnom nestali. Umesto njih, proteste sada vode ljudi kojima nije mesto među divnim ljudima ovog grada. Njih prepoznajem — ne po imenima, već po jeziku, deluju kao da su dovedeni sa strane, bez veze sa lokalnim problemima. Kad čujete “smrdiš, skloni se iz vidokruga”, nije to jezik sremčkih ulica. To je tuđi govor, neki novi oblik huliganstva koji nema nikakve veze sa Sremskom Mitrovicom.

Postoje glasine o finansiranju protesta koje dolazi od nekih lokalnih gazda, o umešanosti lokalnih igrača koji koriste ove proteste kao sredstvo za svoje interese. Nije ni čudo što na ulicama vidimo ljude koji liče na pioničiće, a koji su spremni da povrede svakoga ko ne misli kao oni.

Nasilni ispadi nisu retkost — vređanja, napadi na novinare, čak i verbalno nasilje nad slučajnim prolaznicima. Ljudi koji bi trebalo da se bore za prava građana, ponašaju se kao da su plaćenici nereda. Napadi na novinare i one koji izveštavaju, a i one koji ne izveštavaju o protestima, postaju sve češći, što pokazuje koliko su duboke podele u ovom društvu.

Pričalo se i o tome kako su pojedinci koristili proteste u Sremskoj Mitrovici za lične obračune — bilo zbog poslovnih sukoba, bilo zbog starih računa koje nisu mogli da reše na drugi način. Ne treba zaboraviti ni kontroverze oko tzv. “aktivista”, koji, kako se priča, proteste ne vide kao cilj, već kao sredstvo — za ličnu korist, bilo da je već ostvarena ili tek planirana.

Sve to pokazuje koliko su duboke podele u našem gradu. Sa jedne strane, ljudi koji su zaista nezadovoljni i traže pravdu, sa druge — grupa koja je protestu dala ružan lik besa, bez ikakve poruke i sa jasnim ličnim interesima.

Ali uprkos svemu, jedna stvar je jasna — Sremska Mitrovica zaslužuje bolje. Ne zaslužuje da njeni građani budu zarobljeni u predstavi koju vode oni koji su zaboravili da treba da budu deo ove zajednice.

Zato je danas pristojnost na protestima najjača opozicija. Ona nije slabost, već znak snage i poštovanja prema sebi i drugima. I dok buka i uvrede pljušte od nekolicine, ja verujem da će doći vreme kada će glas razumnih ponovo odzvanjati našim gradom.

I onda, možda, protesti u Sremskoj Mitrovici zaista ponovo postanu ono što su nekada bili — iskreni poziv na bolje sutra. Dok slušam ove koji „Drže ruke iza leđa jer tako žele da pokažu kako neće nikog napasti“, njima nije jasno da verbalni napad može biti i gori… oko ovih ljudi stoje neki drugi, pristojni, gledaju sa strane i pitaju, pa dobro šta je ovo. Nije mi jasno da bundžije bez bune ne čuju i druge? Pa ljudi, zar stvarno mislite da razmena može da se napravi? Da vi koji stojite ispred, da zamenite one unutra? To niko ne želi… verujte mi na reč.

Napomena uredništva: Stavovi izneti u ovoj kolumni isključivo su lični stavovi autorke i ne odražavaju nužno mišljenje redakcije. Kolumna je forma u kojoj autor ima pravo na subjektivni pogled, komentar i interpretaciju događaja.