Cene stanova u manjim mestima u Srbiji, poput Vrdnika, Sremske Mitrovice, Rume ili Šapca, premašile su granicu od 2.000 evra po kvadratnom metru. Za porodicu koja želi da kupi stan od 60 kvadrata, to znači da joj je potrebno čak 120.000 evra. Za prosečnu porodicu sa dvoje dece – to je iznos koji već prelazi okvire realnog, pa čak i uz pomoć stambenog kredita.
Najpre, treba uzeti u obzir da je potražnja za stanovima i dalje visoka, a ponuda ograničena – naročito u turistički atraktivnim mestima poput Vrdnika ili mestima koja su blizu većih gradova i autoputeva. Ljudi žele da ulažu u nekretnine, bilo za izdavanje, odmor ili sigurnost, a to podiže cene.
Uz to, rast cena građevinskog materijala, rada, ali i inflacija, dodatno utiču na krajnju cenu.
Ko to može da plati?
Dobiti kredit za stan od 60 kvadrata danas je izazovno i za zaposlene u javnom sektoru, a kamoli za parove koji rade u privatnim firmama. Uz učešće od 20%, već na početku je potrebno obezbediti 24.000 evra. Ostatak ide kroz kredit – čija mesečna rata uz kamatu od oko 5% iznosi više od 700 evra. U zemlji u kojoj je prosečna neto plata oko 85.000 dinara, a mnogo ljudi radi za manje od toga – jasno je da većina ne može da iznese ovu ratu bez pomoći porodice, nasledstva ili prodaje prethodne imovine.
Investitori
Na prvi pogled, zarada izgleda velika. Investitori često kupuju plac po niskim cenama – nekad i za 50 evra po kvadratu zemljišta. Ukupni trošak izgradnje (materijal, radna snaga, takse, priključci, projektovanje, nadzor, PDV…) po kvadratu se procenjuje na 1.100–1.400 evra. Kada stan prodaju za 2.000 evra po kvadratu, bruto zarada im je između 600 i 900 evra po kvadratu.
Za stan od 60 kvadrata to znači potencijalni profit od 36.000 do čak 54.000 evra. Međutim, to ne uzima u obzir sve troškove: marketing, prodaju, rokove čekanja, poreze, troškove neprodatih stanova i sl.
A šta kupac dobija za taj novac?
Za prosečnog građanina Srbije, stan od 60 kvadrata koji košta 120.000 evra je ozbiljan zalogaj. Ukoliko bi uzeo stambeni kredit na 25 godina sa učešćem od 20%, mesečna rata bi bila oko 600 evra. To je ogromno opterećenje za domaćinstvo u kome samo jedan član radi, ili ako su primanja prosečna.
Pitanje koje kupci sebi postavljaju jeste – da li će taj stan vredeti isto (ili više) za 10 ili 20 godina? I koliko će vremena proći dok se ulaganje vrati, posebno ako je stan kupljen za izdavanje?
U većini slučajeva, stan se izdaje za 300 do 500 evra mesečno, u zavisnosti od lokacije i namene, što znači da bi se investicija isplatila tek za 20 ili više godina – ukoliko nema dodatnih ulaganja.
Da apsurd bude veći, na tržištu nekretnina mogu se pronaći kuće sa dvorištem i više stambenog prostora po značajno nižoj ceni. Jedan Mitrovčanin, koji je trenutno u potrazi za nekretninom za svoju porodicu, podelio je svoje iskustvo:
“Za 150.000 evra može da se kupi kuća od 300 kvadrata, na placu od 6 ari, s garažom i dvorištem. I to ne u nekom zabačenom selu, već u prvoj zoni grada, jeftinije u prigradskom naselju ili čak na periferiji grada. Za iste pare u gradu mogu da kupim stan od 70 kvadrata, bez parkinga, bez dvorišta, sa komšijama na sve strane. Gde je tu logika?“, pita se kupac iz Sremske Mitrovice.
Porodice koje planiraju dugoročan život, često biraju takve kuće jer dobijaju dvostruko više prostora, dvorište, mir, ali i više troškova. „Međutim, kuću od 300 kvadrata danas možete kupiti za 150.000 evra. Za taj novac ne možete kupiti ni stan od 75 kvadrata u novogradnji“, dodaje Mitrovčanin.
Nažalost, analitičari ne očekuju značajniji pad cena u narednom periodu. Iako je potražnja nešto manja, troškovi gradnje ostaju visoki, a inflacija dodatno gura cene naviše. Kupci koji ne mogu da priušte kredit pod povoljnim uslovima često nemaju izbora i okreću se najmu – koji je takođe sve skuplji.
Kupovina stana više nije samo pitanje želje i lokacije, već – u velikom broju slučajeva – životne lutrije. Ko ima nasledstvo ili prodaje staru imovinu, ima šansu. Ko počinje od nule – mora da sabira svaku mogućnost.
