U Srbiji, iako zakon predviđa da država postaje vlasnik imovine kada nema naslednika, ne postoje jasni rokovi, pravila ni objedinjena evidencija o tome koliko te imovine zapravo ima. Od nekretnina i pokretnih stvari do novca na računima – sve to može mesecima, godinama ili čak decenijama stajati neiskorišćeno.
U Srbiji ne postoji jasan zakon, rokovi ni jedinstvena evidencija kada je reč o imovini bez vlasnika – bilo da se radi o nepokretnostima, novcu, hartijama od vrednosti ili imovini ugašenih firmi. Iako Zakon o nasleđivanju propisuje da država postaje poslednji vlasnik kada nema naslednika, ne postoji precizna statistika o tome koliko ovakve imovine zapravo ima, niti transparentan sistem njenog evidentiranja i upravljanja.
Prema važećim propisima, ako nema naslednika do četvrtog naslednog reda, imovinu nasleđuje država. Državno pravobranilaštvo tada donosi rešenje o nasleđivanju i obaveštava nadležne organe: Republičku direkciju za imovinu ili nadležno ministarstvo kada su u pitanju nepokretnosti, MUP za vatreno oružje, odnosno banke za novac, hartije od vrednosti i neisplaćene penzije. Država stiče pravo svojine nad pokretnim stvarima tri godine nakon otvaranja nasleđa, a nad nepokretnostima nakon deset godina.
U Ministarstvu finansija kažu za Biznis i finansije da se imovina ugašenih firmi prenosi u javnu svojinu, ali da o tome, kao i za nepotraživanu imovinu fizičkih lica, nemaju posebnu evidenciju i upućuju na Državno pravobranilaštvo i Republičku direkciju za imovinu.
Pravobranilaštvo takođe nema evidenciju sredstava i imovine bez vlasnika. Kažu da kada nema naslednika do četvrtog naslednog reda, zaostavštinu nasleđuje država. Pravobranilaštvo u tim slučajevima rešenje o nasleđivanju dostavlja nadležnim organima. Ukoliko je reč o nepokretnostima, obaveštava se Republička direkcija za imovinu ili, zavisno od vrste, nadležno ministarstvo, vatreno oružje predaje se MUP-u, dok se o novcu, hartijama od vrednosti ili neisplaćenim penzijama obaveštavaju banke, kako bi te vrednosti prenele u budžet.
Problem je što ni Ministarstvo finansija, ni Pravobranilaštvo, ni Direkcija za imovinu ne vode evidenciju o ovim slučajevima. I banke nemaju zbirne podatke o neaktivnim računima koji pripadaju preminulim vlasnicima ili onima koji se ne odazivaju na pozive za ažuriranje podataka. Kada klijent ne ažurira podatke, račun se blokira, a o smrti vlasnika banke saznaju isključivo ako ih obaveste naslednici ili davaoci izdržavanja. Narodna banka Srbije (NBS) vodi Jedinstveni registar računa, ali on sadrži samo podatke o brojevima računa i bankama, ne i o prometu ili stanju.
Paradoksalno, banke ne znaju koliko novca leži na neaktivnim računima, ali precizno vode evidenciju o dugovanjima. Tako je, po nalogu centralne banke, u decembru 2023. otpisano 2,94 milijarde dinara duga na više od 200.000 blokiranih računa – većina njih ušla je u minus zbog nastavka obračuna naknada i kamata, iako prometa nije bilo.
Štedni ulozi koje je neko zaboravio ili je preminula osoba htela da sakrije taj novac od porodice, autorska prava, zaostale zarade, akcije, neisplaćeno osiguranje, socijalna davanja, razni fondovi, nekretnine – sve to može da se nađe na spisku nepotraživane imovine, piše magazin Biznis i finansije.
Pretpostavka je da su mnoge nekretnine, sredstva i druge vrednosti zarobljene u administrativnoj sivoj zoni iz koje retko izlaze na svetlost dana.
Izvor: Ozon/Biznis i finansije
