Kad je reč o povremenoj prodaji, građani ne duguju državi ništa. Ali gde je granica između hobija i nelegalnog biznisa?
Povremeno prodajete stvari preko interneta? Evo kada vas Poreska uprava neće dirati, a kada morate da se registrujete
Internet prodaja među građanima u Srbiji doživljava pravi procvat, posebno putem platformi kao što su KupujemProdajem, Facebook Marketplace i Instagram. I dok mnogi prodaju stvari iz svog domaćinstva bez ikakve registracije, postavlja se pitanje – kada ta prodaja postaje zakonski obavezna za oporezivanje?
Sve više građana prodaje preko interneta – ali ne znaju da krše zakon
U poslednjih nekoliko godina, veliki broj građana koristi društvene mreže i sajtove za oglašavanje kako bi prodali polovnu garderobu, tehniku, nameštaj, igračke i druge stvari koje im više ne trebaju. Ovaj vid prodaje postao je naročito popularan tokom pandemije, ali se trend zadržao i danas.
Problem nastaje kada povremena prodaja preraste u redovnu i organizovanu aktivnost. Mnogi i dalje veruju da „ako je polovno – nije za oporezivanje“, što nije uvek tačno.
“Pa ne zarađujem milione, šta će meni firma?”
Sanja iz Sremske Mitrovice redovno prodaje polovnu garderobu svoje dece putem Facebook grupa:
“Sve je to korišćeno, nosili su moji klinci. Povremeno okačim 10-20 stvari. Ne mislim da nešto zarađujem, to mi je više da oslobodim orman.”
Marko, s druge strane, preprodaje polovnu tehniku:
“Nabavljam iz inostranstva preko poznanika, pa preprodajem kod nas. Ne bih rekao da sam firma, ali to mi je dodatni prihod, par stotina evra mesečno.”
Takvi primeri pokazuju koliko je granica nejasna i kako većina ne zna kada zakon počinje da ih obavezuje.
Poreska uprava: Povremena prodaja lične imovine nije oporeziva, ali redovna jeste
Iz Poreske uprave Republike Srbije kažu da su jasne razlike između povremene i organizovane prodaje.
“Građani koji povremeno prodaju stvari koje su lično koristili, ne podležu oporezivanju. Ali ako neko kupuje robu sa namerom preprodaje, ima više transakcija, koristi reklamne kanale i ostvaruje redovan prihod – to se tretira kao obavljanje delatnosti,” navode iz Uprave.
Zakonski osnov za ovu regulativu nalazi se u više propisa:
- Zakon o porezu na dohodak građana (čl. 85 – prihod od samostalne delatnosti)
- Zakon o elektronskoj trgovini
- Zakon o fiskalizaciji
- Zakon o zaštiti potrošača
Prema ovim zakonima, svaki građanin koji prodajom ostvaruje prihod, mora se registrovati kao preduzetnik, izdavati fiskalne račune i voditi evidenciju o prometu.
Kada je prodaja legalna
Ukoliko želite da se bavite internet prodajom legalno, morate da ispunite sledeće obaveze:
- Registracija u APR-u (najčešće kao paušalni preduzetnik)
- Prijava delatnosti pod šifrom 47.91 – Trgovina na malo putem pošte ili interneta
- Vođenje poslovnih knjiga i izrada odluke o internet prodaji
- Izdavanje fiskalnih računa – čak i kod plaćanja pouzećem
- Jasno istaknuta pravila kupovine, reklamacije i povraćaja robe
Ako niste sigurni – savetujte se. Kazne su visoke.
Ako povremeno prodajete svoje stvari – ne morate da brinete. Ali ako redovno objavljujete, imate zaradu i gradite brend, vreme je da se registrujete. Kazne za nelegalnu trgovinu mogu dostići i više stotina hiljada dinara, uz obavezu retroaktivne naplate poreza i doprinosa.
Najsigurniji put je da se obratite poreskom savetniku ili knjigovođi i osigurate da ne pređete liniju bez povratka.
