Život u malim gradovima. Ako negde žuriš, nigde nećeš zakasniti …

Od strane Ozon
0 komentar

SREMSKA MITROVICA. Zamislite da je zakon o radu uključio odredbu koja omogućava pojedincima da tokom leta provedu dve radne nedelje po svom izboru u malom gradu, a da se to ne računa kao njihov godišnji odmor.

Znam, nije moguće, ali verujem da bi bilo opuštajuće. Potpuni je mit da su mali gradovi dosadni.

Ako negde žuriš, nigde nećeš zakasniti u malom gradu. Osim ako planiraš da zakasniš ili ako ti je to navika. Znate koliko saobraćaj može biti zagušen u velikim gradovima, gde se skoro uvek suočavate sa dugim čekanjem. Ali retko ćete naići na duge kolone automobila u malim gradovima, jer je stanovništva manje, a saobraćajne gužve su veoma, veoma retke. Stanovnici velikih gradova verovatno nikada neće doživeti osećaj poznavanja skoro svakog ko deli njihovo mesto stanovanja. Neki to mogu smatrati nedostatkom pre nego prednošću, ali verujem da je dobro poznavati mnoge ljude, posebno ako ste u dobrim odnosima sa njima.

U malim mestima ljudi cene važne stvari kao što su ljubav, prijateljstvo, druženje sa prijateljima, kartanje, šetnje sa psima u prirodi…

Iako se na prvi pogled može činiti da je teže naći posao u rodnom gradu, ovde te svi znaju, ali i ti znaš njih. U malim gradovima, kada tražite posao i dobijete ga, često čujete frazu: „Raspitao sam se po gradu i čuo samo dobre stvari o tebi.“ Da, tako je u malom gradu. Možda u vašem rodnom gradu prijatelj poznaje prijatelja koji poznaje prijatelja kome je potreban zaposleni baš kao i vama!

Troškovi iznajmljivanja stana, računi za komunalije, troškovi hrane… sve je znatno niže u odnosu na život u velikom gradu. U malom gradu zaista možete živeti kao kralj za manje novca.

Većina stanovnika malih gradova ima svoja dvorišta, često ukrašena baštama koje čuvaju naše majke, bake ili komšije (kad odete ne putovanje). Ove bašte su utočišta a za nas koji živimo u manjim gradovima, dvorišta i bašte su najlepša sećanja iz detinjstva.

Okrugli, crveni paradajz koji pršti ukusom, mladi sveži sir iz sela u okolini Sremske Mitrovice koji je zadržao savršen ukus i teksturu već dvadeset godina i do koga možeš i bicikom, jer i sela nisu tako daleko a vožnja biciklom je zdrava. Paprike iz male bašte uz kuću, koje divno hrskaju kada se zagrizu, jaja sa žumancima žutim kao sunce, to je mali grad.

Veći deo mog dvorišta je prekriven travom, nema ništa slično osećaju trave pod bosim nogama ili jednostavno ležanje sa decom, brojanje ptica i posmatranje oblaka koji donose kišu.

Mali gradovi su savršeni za obavljanje administrativnih poslova i obaveza.

Zgrada suda je povoljno blizu opštine, dok je poreska uprava nedaleko od banke. U domu zdravlja znaju istoriju bolesti vaše porodice, a da čak i ne pogledaju vaš zdravstveni karton. Ljudi iza tezgi su drugovi iz razreda, drugari sa fudbalskog terena ili košarke, braća i sestre vaših prijatelja. Svaka nepristojnost se brzo rešava.

Parkovi su centralna mesta okupljanja u malim gradovima. Vodimo decu i pse u park, tražimo hlad i fontane, urezujemo poeziju u klupe, mlade majke koje guraju kolica, dečaci i devojčice koji uče da voze bicikl, tinejdžeri sa mokrom odećom od kupanja u reci, našoj Savi.

Vaša porodica i svi vaši prijatelji iz detinjstva su takođe tu.


Kada se sve sabere, uvek je lakše kada ste u gradu gde su prisutni i vaša porodica i prijatelji iz detinjstva. U svom gradu možeš da posetiš baku na selu, svratiš kod sestre na ručak, prošetaš sa rodbinom po komšiluku… uz topli obrok, savet, teglu ajvara, sve one male-velike stvari koje vam nedostaju kada živite negde drugde.

Nema gde da se izađe. Nije baš tako…


Pokušavam da zakažem sastanak na kafi sa nekim ljudima danima, nikad ne nađemo vremena! Postoje večeri kada se održava koncert, predstava, otvaranje izložbe, često ne mogu da prisustvujem raznim dešavanjima zbog zauzetosti. Imamo pozorišta, galerije, da ne govorimo o bazenu, reci Savi, kafanama… Imamo sve. Uz sve to, postoje brojni događaji i festivali koje ne mogu ni nabrojati, od dečijih do organizovanih okupljanja u gradu i selima. Možda će nekom iz metropole to biti „ispod časti“ ali ja volim i bostanijadu, čvarkijadu, kuvanje paprikaša, lokalna i seoska organizovana sportska dešavanja… svega ima. I lepo je, znamo se, družimo se i smejemo zajedno.

Na periferiji mog grada postoji obilje prelepe prirode, odmarališta i vikend naselja koja čine život ovde zaista divnim tokom leta. Leto u velikom gradu vam ne nudi mnogo izbora. Kada se beton užari ne znate gde da idete ili šta da radite. Zato vam život u malom gradu omogućava slobodu istraživanja. A ako to nije dovoljno, samo se upustite u okolna područja i u okolini ne dalje od 10 kilometara naći ćete se u prirodnoj oazi koja oduzima dah.

Ono što je najvažnije, u malom gradu je sve blizu, što znači da možete stići do bilo kog dela grada za 20 minuta. Saobraćajne gužve, prave saobraćajne gužve, nastaju samo tokom izgradnje puta. Sve ostalo je bezopasno. Ovde možete svuda ići peške ili biciklom.

Bilo da imate decu ili planirate da ih imate, mali grad je savršeno mesto za to. Ima obilje zelenila, brojna igrališta i igraonice. U malom gradu deca mogu bezbrižno da pešače ili voze bicikl do škole. A kada ova deca porastu i počnu da izlaze, lako mogu sama da se vrate kući ili uzmu taksi za samo 200 dinara, mnogo jeftinije nego u užurbanoj metropoli. Verujem da u manjim mestima roditelji imaju manje glavobolje od onih koji svoje mališane puštaju u haos velikog grada.

Naravno, život u malom gradu ima i mana, ali one su bezazlene. Ljudi se mešaju u vaš život, mada u manjoj meri nego u većim gradovima. To je to.

Možda Vam se svidi i