Izraz „pao s kruške“ često se koristi u našem narodu kao slikovit način da se opiše neko ko se ponaša naivno, ludo ili smušeno. Ali zašto baš kruška nosi ovaj „teret“ u našoj svakodnevici, dok su druge voćke poput jabuke ili višnje ostale pošteđene? Odgovor na ovo pitanje leži u duboko ukorenjenom narodnom verovanju o biljkama, piše istorijskizabavnik.
Prema zapisima profesora Veselina Čajkanovića, čuvenog srpskog etnologa, filologa i člana Srpske kraljevske akademije, kruška se u srpskom narodnom verovanju smatra za „zlo drvo.“ U svojoj knjizi „Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama,“ Čajkanović ističe da je narod krušku uvek doživljavao kao drvo koje privlači zle demone i raznorazne akrepe, pa čak i samu smrt.
Dok je jabuka često simbolizovala zdravlje, ljubav i prosperitet, kruška je imala mnogo mračniju konotaciju. U narodnim pričama, ispod kruške su se okupljali demoni, a veštice su se skrivale u njenoj krošnji. Ova voćka je, prema verovanju, imala magijsku moć koja je privlačila negativne sile.
Zbog ovakvih verovanja, ne čudi da je izraz „pao s kruške“ postao sinonim za nerazumno ili zbunjeno ponašanje. Kako bi se neko razborit i normalan mogao naći u krošnji drveta koje je poznato kao stanište demona? I još da padne sa njega? Ovaj izraz ukazuje na to da bi samo neko ko nije pri zdravoj pameti bio u takvoj situaciji.
Slično objašnjenje daje i poznati srpski lingvista Milan Šipka u svojoj knjizi „Zašto se kaže?“, gde ističe da se izraz „pao s kruške“ koristi u značenju „zbunjen, smeten, smušen,“ te da kada neko kaže „nisam (nisi, nije) pao s kruške,“ zapravo poručuje da nije lud, budala ili ograničen, piše istorijskizabavnik.
Ova fraza, stara vekovima, ostala je deo našeg svakodnevnog govora, podsećajući nas na bogatstvo narodnih verovanja i njihov uticaj na jezik koji koristimo.
Izvor istorijskizabavnik
