VIDEO 158 Godina postojanja biblioteke: Za godišnjicu upisano oko 2.000 novih članova

Od strane Ozon
0 komentar

Sremska Mitrovica – U nedelju, 4. februara, Biblioteka „Gligorije Vozarović“ u Sremskoj Mitrovici obeležila je značajan jubilej – 158 godina postojanja, oživljavajući duh Srpske građanske čitaonice koja je osnovana istog datuma davne 1866. godine.

Povodom ovog važnog datuma, Biblioteka je organizovala svečanu ceremoniju uručivanja zahvalnica vernim čitaocima i posetiocima, koji su svojim aktivnim učešćem doprineli bogatstvu i vitalnosti ove kulturne ustanove. Među nagrađenima su bili korisnici koji su tokom protekle godine posebno istakli svoju predanost čitanju, kao i darodavci koji su obogatili bibliotečki fond novim naslovima.

Direktor Biblioteke, Slobodan Kekić, izrazio je zadovoljstvo povodom obeležavanja ovog jubileja i istakao važnost kontinuiranog rasta i razvoja ove institucije. „Ovogodišnje obeležavanje Dana Biblioteke je posebno po tome što smo svedočili izuzetno velikom odzivu sugrađana koji su se besplatno učlanili u našu ustanovu. Zahvaljujući tome, naša biblioteka sada broji više od 2.000 novih članova, čime se ukupan broj korisnika povećaio. Aktivnih korisnika biblioteka iama od 3.500 do 4.000″, istakao je Kekić.

Najviše se čita popularna beletristika, ali takođe je primetan interes za raznovrsnim književnim žanrovima, naglasio je direktor. Ovom prilikom su posebno pohvaljeni članovi koji su tokom protekle godine istakli svoju predanost čitanju. Među dobitnicima zahvalnica za najviše pročitanih knjiga su Aleksej Vasiljević, Danilo Medenica, Ivana Korodić, Dušanka Tomašević, Sava Marinković, Jovanka Stanković, Valentina Kozenko i mnogi drugi.

Pored toga, Biblioteka je nagradila i najvernije posetioce kreativnih radionica, među kojima su Vesna i Dušan Cvijanović istakli svoju posvećenost i angažman. Za izuzetan doprinos i podršku biblioteci, zahvalnice su uručene i Marici Mihajlović, Dragici Poljak i Dijani Šćekić novinarki iz Ozon Media.

Ova ustanova, osim što čuva tradiciju i istoriju, neprekidno se prilagođava savremenim potrebama korisnika, istovremeno se trudeći da bude mesto koje obogaćuje kulturni i intelektualni život zajednice. Sa preko 145.000 knjiga u svom fond, Biblioteka „Gligorije Vozarović“ nastavlja da bude stub kulture i znanja u Sremskoj Mitrovici i širem okruženju.

Biblioteka „Gligorije Vozarović“. osnavana je u 18 veku kao Srpska građanska čitaonica. Po analima, 4. februara 1866 godine doneta je odluka da građanska čitaonica počne sa radom u Sremskoj Mitrovici. Tada je čitaonica bila smeštena  u gostionici kod „Zelenog venca“, Dugi niz godina ova čitaonica je bila središte kulturnih zbivanja u gradu, ovde su se okupljali svi znameniti mitrovčani, održavale su se tribine, izložbe, koncerti… 

Iz izveštaja iz 1866. Čitaonica je posedovala knjižnicu sa 191 knjigom.

Od Srpskog akademskog društa Zora iz Beča dobila je 1906. 10.000 narodnih maraka za osnivanje Narodne knjižnice koja bi širila obrazovanost i pismenost. Primanje žena u Čitaonicu bila je retkost. Tek 1912. posle kraće debate primljena je prva žena, a 1913. na predlog Jovana Udickog žene su dobile dozvolu za učlanjenje. 

Prvi svetski rat i požar Knjižnice koji se dogodio 6. septembra 1914. uticali su da Čitaonica prestane sa radom 5 godina. Iz plamena, knjige su spasili Gimnazijalci, a sačuvao ih je, u sanducima, do kraja rata trgovac Andra Lazić.

Godine 1919. Čitaonica se preselila u prostorije Imovine opštine i tu ponovo otpočela svoj rad, a zbog nestabilnih političkih situacija i ratnih godina prestaje sa radom tridesetih godina.

Početak Drugog svetskog rata je ponovo vreme stradanja knjige. Ponovo se 1946.godine osniva gradska knjižnica i čitaonica u Sremskoj Mitrovici, 1948. preseljena je u Dom kulture, a 1949. u nove prostorije u centru grada. Tada broji 4.445 knjiga, dok je broj članova bio sve veći, najviše upisanih đaka i studenata. Biblioteka razvija nove puteve na starim temeljima, ponovo organizuje manifstacije, predavanja, književne večeri, nastavlja se rad pokretne biblioteke.

Iako je rad čitaonice bio različitog obima sa povremenim prekidima i teškoćama koje su i život i surovosti dva rata donosili, ona ostaje plemeniti početak i koren bibliotekarstva u gradu. Posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, dolazi do objedinjavanja knjižnih fondova u gradu i stvaranja Narodne knjižnice i čitaonice „Prosveta“, koja je imala 2.115 knjiga i bila smeštena u dve prostorije privatne zgrade. 

Na inicijativu biblioteke i Saveta pionira se 1957. godine osniva prvo Dečje odeljenje. Odvojeno je 2500 knjiga, i u prvoj godini rada upisano oko 500 čitalaca. Tokom šezdesetih godina mreža biblioteka u Sremskoj Mitrovici bila je nerazvijena. Radila je samo biblioteka Prosveta i imala je ogranak u Opštoj bolnici. U okolnim selima su povremeno radile biblioteke, bez sredstava i stručnog rada, a 1964. se otvaraju tri ogranka. Biblioteka vremenom menja populistički karakter i okreće se zadovoljavanju kulturnih, prosvetnih i informacionih potreba svih slojeva stanovništva, rad postaje zakonom regulisan i finansiran iz javnh sredstava, a fondovi se polako popunjavaju stručnom i naučnom literaturom, pored beletristike i knjiga za decu.
Biblioteka je 13. oktobra 1966. godine dobila nove prostorije za Dečije odeljenje, koje je brojalo 8.390 knjiga. U aprilu 1968. godine biblioteka je dobila diplomu i novčanu nagradu za najbolju biblioteku u Vojvodini, a zbog izuzetnih uspeha u radu sa školskom decom, Kulturno-prosvetna zajednica Republike Srbije, izdavačka preduzeća i Opštinska zajednica obrazovanja za Srem, poklonili su Dečijem odeljenju 5.200 knjiga. Godine 1969. biblioteka Prosveta preseljena je u strogi centar grada, u Srpski dom u kojem je ranije bio smešten hotel Park. Na Dan oslobođenja grada, 1. novembra 1969. bilo je otvaranje biblioteke.[

Sedamdesetih godina došlo je do razvoja industrije i mreže kulturno-obrazovnih institucija u gradu, menjala se intelektualna i profesionalna struktura korisnika biblioteke što je zahtevalo popunjavanje fondova literaturom uže stručne sadržine. Tako je izdavanjem enciklopedija, leksikona, rečnika, književne kritike i njihovim smeštanjem u novi, namenski prostor osnovano 1969. godine Naučno odeljenje. Godine 1970. biblioteka je dobila i novi naziv Gligorije Vozarević, po knjigovescu i izdavaču koji je rođen u Ležimiru, selu blizu Sremske Mitrovice. Bila je član uduženja Bratstvo osam biblioteka koju su činile i biblioteka u Cetinju, Tetovu, Čačku, Mostaru, Kranju, Karlovcima i Kosovu . Sedamdesetih godina broj čitalaca je bio nedovoljan, te je počela borba za nove knjige i čitaoce. Upućena su pisma radnim organizacijama, uspostavljena je saradnja sa sindikatima, planirano je organizovanje kulturno-umetničkih i obrazovnih priredbi i predavanja. gostovanje poznatih umetnika i pisaca, takmčičenja za učenike srednjih škola. Takođe, počela je i sa radom pokretna biblioteka. Dva puta mesečno knjižničari su nosili kofer sa knjigama u fabriku Mitros, radnici si uzimali knjige na čitanje i uredno ih vraćali. Bilo je aktivno i Dečije odeljenje, koje je za svoje čitaoce organizovalo niz kulturno-obrazovnih programa. Godine 1973. biblioteka je otvorila prvu diskoteku sa namerom da širi muzičku kuturu. Čitaonicama je na raspolaganju bila kolekcija od 160 muzičkih ploča sa različitim žanrovima. U decembru, 1977. godine, posle dugogodišnjih priprema došlo je do realizovanja jednog od do tada najvećih akcija biblioteke, Bibliobus – pokretna biblioteka. Vozač – knjižničar je u kombiju, svakog dana po utvrđenom redosledu, sa određenim brojem knjiga iz Odeljenja za odrasle i Odeljenja za decu, obilazio mesne zajednice i radne organizacije. Na ovaj način je biblioteka ušla u proizvodne hale, menze, klubove i približila se radnicima koji su postli značajan deo čitalačke publike.

Osamdesete su za biblioteku bile godine jubileja i nagrada. Godine 1986. obeležavalo se 120 godina od osnivanja Srpske građanske čitaonice i 40 godina rada u slobodi. Biblioteka je 1980. raspolagala knjižnim fondom od 87.654 knjiga. Za period od 1981- 1985. radna grupa Saveza bibliotečkih radnika Srema usvojila je plan razvoja biblioteka. Dogovoreno je da stručna literatura u biblioteci u Sremskoj Mitrovici bude specijalizovana za oblasti medicine, mesne, šumarske, i drvoprerađivačke oblasti. Usvojen je predlog da se izradi Centralni katalog stručne literature. U 1983. godini urađena je prva revizija knjiga, koja je uspešno odrađena, tako da je fond iznosio 90.424 knjiga. Krajem osamdesetih godina doneseni su mnogi zakoni o bibliotekarstvu, koji su jasno definisali položaj i ulogu bibliotekara, te se biblioteka suočila sa novim promenama.

Devedesete su započete obeležavanjem 200 godina od rođenja Gligorija Vozarovića. Knjižni fond u biblioteci brojao je 107.902 knjiga. Godine 1994. biblioteka u Sremskoj Mitrovici postala je jedna od regionalnih biblioteka u bibliotečko-informacionom sistemu Republike Srbije. Krajem 20. veka biblioteka je ispunjavala profesionalne, umetničke, javne i kulturne funkcije.

Biblioteka je, poštujući tradiciju iz koje je pronikla, za svoj Dan izabrala 4. februar, dan kada je nastala Srpska građanska čitaonica u Sremskoj Mitrovici i prvi put ga obeležila 2002.godine. Dečije odeljenje je 2003. štampalo Knjigoteku u kojoj je svakog meseca obaveštavlo decu o novim knjigama i programima. To je bio prvi informativni list ovog odeljenja. Uveden je novi program za obradu bibliotečkih fondova, 24. februara 2005. prezentovan je rad i održana obuka za bibliotekare koji će raditi u BISIS programu. Tako je posle MPA i VINAJSIS programa, ponovo počelo stvaranje nove e-baze bibliotečkih fondova u BISIS-u. Godine 2006. obeležavalo se 140 godina od osnivanja Srpske građanske čitaonice u Mitrovici, a od 18. do 25. maja 2007 pola veka od osnivanja Dečjeg odeljenja koje je brojalo 39.115 knjiga obrađenih u BISIS programu. Godine 2008. pokrenut je poseban program za tinejdžere i 11. juna otovren je omladinski kutak Zona mladih. To je bilo fizički odvojeno, urbano uređeno, moderno opremljeno i opušteno mesto u čitaonici Odeljenja za odrasle. Građa je prilagođena potrebama mladih, od romana, stripova, priručnika, popularnih časopisa do izbora muzike, računarskih programa, igara i slično. Biblioteka je 2009. otvorila još jednoj posebnoj grupi čitalaca, a to su žene sa sela, pošto su se udruženja žena organizovala u raznim selima mitrovačke opštine sa ciljem da se neguje etno-tradicija. Od 2011. godine korisnicima su na raspolaganju i računar i internet. Biblioteka po svojoj razvijenosti i funkciji predstavlja jednu od regionalnih biblioteka u bibliotečko-informacionom sistemu Republike Srbije. Biblioteka raspolaže prostorom od 673 m2 koji je razdvojen i nalazi se u sklopu susednih zgrada. Knjižni fond broji preko 130.000 knjiga.

Danas je biblioteka smeštena u tri fizički odvojene prostorije u centru grada i šest ogranaka u okolnim selima (Bosut, Kuzmin, Martinci, Jarak, Čalma, Šašinci). U jednom delu biblioteke se nalazi Dečje odeljenje sa Zavičajnom i Matičnom službom, posebno je izdvojeno Naučno odeljenje i Odeljenje za odrasle sa odeljenjem za nabavku i obradu knjiga i Odeljenjem za mlade.

Možda Vam se svidi i