Nepokolebljiva snaga umetnosti: Priča Ivana Bajića

Ivanova priča nas podseća na snagu koja se krije u umetnosti, inspirišući nas da verujemo u moć izražavanja i stvaranja, bez obzira na okolnosti koje nas okružuju.

Sremska Mitrovica – Umetnost je putovanje duše koje ponekad zahteva hrabrost i izdržljivost. Ivan Bajić, dvadesetogodišnji amaterski ikonopisac iz Sremske Mitrovice, deli svoju priču o strasti, izazovima i inspiraciji koju pronalazi u umetnosti.

U svetu gde se svetlost preliva kroz boje i gde svaki potez četkice predstavlja glas, Ivan Bajić, pronalazi svoj put ka duhovnom miru i izražavanju kroz umetnost. Iako suočen sa izazovima zdravstvenih problema, finansijske krize i komunikacijskih teškoća, Ivanova posvećenost umetnosti nije oslabila, već je postala njegov izvor snage i inspiracije.

Možeš li nam reći kako si pronašao svoj put u svetu ikonopisa?

Rođen sam i odrastao u Sremskoj Mitrovici i od malih nogu sam osećao privlačnost prema umetnosti. Međutim, pravi poziv osetio sam kada sam se upoznao sa ikonopisom. To je bio trenutak kad sam osetio duhovni mir i shvatio da je to ono što želim da radim. Jasmina Miletić i Miloć Bojović su me uveli u ovaj svet, pružili podršku i podsticaj da sledim svoju strast.

Rođen sa kifozom kičme i sa levim ramenom spuštenijim, Ivan se suočava sa svakodnevnim izazovima, ali umesto da se povuče, on pronalazi svoj izraz kroz ikonopis i slikarstvo.

S obzirom na svoje zdravstvene i finansijske izazove, kako si uspeo da se nosiš sa svim tim i nastaviš da se razvijaš u umetnosti?

Imao sam nekoliko prepreka na mom putu. Kifozu kičme, poteškoće u komunikaciji i finansijske teškoće su samo neki od izazova koje sam morao da prevaziđem. Međutim, umetnost mi je pružila utočište i način da se izrazim. Rad na ikonama i slikama je postao ne samo moj izraz, već i način komunikacije sa svetom oko mene. Učenje ikonopisa i slikanja su mi pružili duhovni mir i želju da tradiciju ikonopisa prenesem sa kolena na koleno.

Pod mentorstvom ikonopisca Jasmine Miletić i slikara Miloća Bojovića, Ivan je razvio svoj talenat i istražio različite tehnike slikanja. Iako se suočava sa finansijskim izazovima i poteškoćama u komunikaciji, njegova predanost umetnosti nije oslabila.

„Problem sa komunikacijom imam od svoje sedme godine, ali tražim način da kroz sliku pričam,“ objašnjava Ivan. „Slikanje mi je pomoglo da izrazim ono što reči ne mogu.“

Kako izgleda tvoj proces rada? Koje tehnike preferiraš i šta te inspiriše?

Moj proces rada varira u zavisnosti od tehnike i dela na kojem radim. Za ikone koristim akril na platnu, dok za portrete preferiram uljane boje. Inspiracija dolazi iz različitih izvora, ali posebno se divim Rembrantovom radu i njegovoj sposobnosti da uhvati život i svetlost na platnu.

Možeš li nam reći nešto o svojim dosadašnjim dostignućima u umetnosti?

Učestvovao sam na nekoliko izložbi i smotri likovnog stvaralaštva, iako je prodaja mojih radova bila ograničena. Ipak, radujem se svakom napretku i prilici da pokažem svoju ljubav prema umetnosti.

Kako vidiš svoju budućnost u umetnosti?

Umetnost je moj životni poziv i nadam se da ću moći da je praktikujem i dalje. Želim da nastavim da učim, rastem i izražavam se kroz svoje radove. Nadam se da će moji radovi inspirisati i dotaknuti srca drugih, baš kao što su mnogi umetnici to učinili sa mnom.

Ivan je učestvovao na nekoliko gradskih i zonskih smotri likovnog stvaralaštva, izlagao na godišnjim izložbama sa Udruženjem Umetnika Sirmium, ali i samostalno prodavao nekoliko svojih radova. Portrete radi uljanim bojama, ističući dubinu i životnost u svojim delima.

Kroz svoj rad, Ivan istražuje različite tehnike i teme, inspirisan svetom oko sebe i umetnicima koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji umetnosti. Njegova strast i posvećenost pokazuju da umetnost nije samo izraz kreativnosti, već i izvor snage i duhovnog mira.

Ivan Bajić nastavlja svoje umetničko putovanje sa nadom i verom, pokazujući svetu snagu volje i inspiraciju koju umetnost može pružiti, bez obzira na izazove koji stoje na putu.