Sremska Mitrovica – U slikarskom svetu Mačvanske Mitrovice, Suzana Gadžurić (31) zauzima posebno mesto kao zograf, žena koja kreira ne samo slike već i vlastitu sudbinu kroz umetnost. Ona svojom pričom otkriva kako je bolest bila povod za nova umetnička otkrića, ali i izazov prema kojem je pronašla snagu da se izrazi kroz umetničke radove.
„Srce me je vodilo ka umetnosti“, objašnjava Suzana. Iako je slikanje, crtanje i restauracija starog nameštaja bilo njeno životno zadovoljstvo, to je postalo njen spas tokom perioda povlačenja u kuću usled urođene mane i bolesti. Taj težak period je bio početak nove kreativne faze u njenom životu. Sada, šest godina kasnije, Suzana se ispunjava stvarajući umetnička dela – slike, ikone, ukrasne predmete – koji odišu strašću i energijom.
Njeni radovi, često s puno strasti i energije, danas su traženi, a Suzana je ponosna na svoj put. Samaouka umetnica, učila je tehnike sama, nadograđujući svoj talenat i veštine. Za materijal u radu na ikonama, Suzana nalazi inspiraciju i resurse svuda oko sebe.
„Kroz svoj umetnički proces, hrastovu građu pronalazim po čardacima već četiri godine. Izrađujem unikatne komade, ostavljajući rupe i kore koje im daju posebnu draž, a potom ih pažljivo pripremam za slikanje. Moji radovi, poput ikona i dečijih portreta, često su traženi. Nekada čak uspem da udovoljim i zahtevima za cvećem, iako vreme nije uvek na mojoj strani. Moja kreativnost je prepoznata u okolini, ljudi znaju za moj rad i rado me angažuju. Društvene mreže su mi postale ključne za povezivanje sa klijentima, dok je najbolja preporuka uvek ona od usta do usta. Ponosna sam što su neke od mojih ikona stigle i na osveštavanje, što pokazuje širinu i dubinu mog umetničkog doprinosa.“
Suzana je krenula korak dalje u ostvarenju svojih umetničkih snova – upisala je slikarsku akademiju. Svestrana u svojoj umetnosti, radi restauraciju starih nameštaja, oslikava zidove, pravi reklame, iscrtava, stvara. Ali, uprkos uspehu, Suzana se suočava s nesigurnošću u svoje sposobnosti i kvalitet svog rada.
„Nemam školu ni diplomu, plašim se da podignem cenu, plašim se kvaliteta“, priznaje Suzana. Ipak, njena strast prema umetnosti ne jenjava, a sada je vreme da se dodatno usavrši i formalno obrazuje.
Školovanje se često smatra ključem za dalji uspeh, a Suzana iz Mačvanske Mitrovice je to shvatila kao prekretnicu u svom umetničkom putovanju. Odluka da se vrati obrazovanju označila je za nju novu etapu u karijeri umetnika.
„Razmišljala sam šta bih, nešto sam htela da uradim za sebe. Školovanje je najpametnija stvar koju sam uradila, učim sve od početka, radim na sebi. Neke vežbe sam radila odavno, a sada sve to gledam iz drugog ugla. Talenat bez diplome može da prođe ali diploma bez talenta ne može nikako. Volela bih da budem potpisan kao akademski slikar, volela bih da naučim da radim ulje. Srećna sam što je došlo vreme kada mogu da se školujem, jer ipak je to najvažnije. Sve što radim je dodatni dinar“, objašnjava Suzana.
Njeno umetničko putovanje nije bilo lako. Radila je na raznim poslovima, ali je umetnost uvek bila njen izvor radosti i kreativnosti. Restauracija nameštaja, izrada ograda, iscrtavanje i kreiranje reklama, sve je to postalo deo njenog svakodnevnog života. Njena spretnost nije stala samo na umetnosti već se proširila i na građevinske poslove. Čak je i sama restaurirala svoje fotelje i ponudu za još jedan rad dobila preko društvenih mreža.
„Ja sam nesigurna u sebe, ne mogu da naplatim, plašim se da podignem cenu, plašim se da li će biti kvalitet, nemam školu ni diplomu i onda kažem bolje išta nego ništa. Sve radim ručno, heftalicom stavljam početno platno, negde menjam daske, sunđere, popravljam i tako dalje. Odbijam dosta posla jer ne mogu sama fizički ili nemam alat“, priznaje Suzana.
Osim na gradilištu ova vredna žena spretna je i na porodičnom imanju, jer skoro sama uredi sve i u kući i oko kuće. “ Treba ofarbati kapiju, zašto da ne, sve ja to obradim sama. Okrečiti, ofarbati stolariju… ništa nije teško a uštedi se. Čujem ovu omladinu kako samo nešto kuka. Loše im je to, ne treba kukati, već treba raditi. Ko radi nema vremena da se žali“, zaključila je Suzana.
Suzana u sebi svaki dan budi novi umetnički duh i, osim što se posvetila umetnosti, svoj talenat širi i na druge oblasti. Svoje znanje umetničkog stvaranja koristi i za stvaranje dekorativnih predmeta. Kroz ovaj posao, Suzana nije samo pronašla svoj izvor prihoda već i duhovnu sreću.
Suzanin rad, je prepoznatljiv i cenjen, a njeni murali i ikone su traženi i poštovani. Nadogradnja njenih veština je kontinuirani proces, a slikarska akademija koju trenutno pohađa je samo korak napred, kako bi dodatno usavršila svoj rad.
„S obzirom na to da volim da stvaram, prikupljanje materijala i pravljenje malih umetničkih poklona za prodaju u centru Mačvanske Mitrovice mi ne pada teško. Počela sam prodavati ispred kuće, a sada sam prisutna za svaki praznik u centru grada. Sve što napravim, prodam, što je dodatni prihod za našu kuću i to mi mnogo znači. Srećna sam što imam podršku svog partnera, roditelja i mnogobrojnih prijatelja. Osnažena podrškom bliskih ljudi, život je lakši i lepše se nositi sa svim izazovima.“
U ovom priči o samoj sebi, Suzana pokazuje da kroz strast, trud i učenje iz dana u dan, svi možemo postati umetnici sopstvenog života.
