Rekonstrukcija stanica u Sremskoj Mitrovici, Golibincima, Putincima, Rumi, Martincima, Kukujevcima i Šidu

Od strane Ozon
0 komentar

Projektnim rešenjem, u skladu sa saobraćajnim analizama, na kompletnoj trasi predviđeno je sedam stanica i jedna mimoilaznica, odnosno postojeće lokacije stanica su zadržane, osim stanice Voganj koja je projektovana kao mimoilaznica. Sve stanice su predviđene za potpunu rekonstrukciju, uz obezbeđenje potrebnih kapaciteta i podizanje nivoa bezbednosti pre svega sa stanovišta putnika. Stanice su planirane u Golibincima, Putincima, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Martincima, Kukujevcima i Šidu. Projektom trase pruge predviđena je izgradnja žičane zaštitne ograde duž kompletne trase kao i u stanicama, sve do zone samih staničnih zgrada i platoa.

FOTO Nacrt prostornog plana trasa magistralne pruge podeljene na pet poddeonica – Ozon Media

Reč je o železnici u Staroj Pazovi, Golubincima, Inđiji i Ljukovu, Rumi, Putincima, Dobrincima, Kraljevcima, Vognju, Manđelosu, Sremskoj Mitrovici, Šašincima, Laćarku, Martincima, Kuzminu, Šidu, Kukujevcima, Bačincima i Gibarcu.

Povećanje Brzine i Efikasnosti: Projekat pruge visokih performansi planira uvođenje modernih tehničkih standarda i tehnologija kako bi omogućio brži i efikasniji transport robe i putnika. Način izvođenja radova omogućava rad na obnovi pruge bez potrebe za potpunim zatvaranjem saobraćaja, što će obezbediti neprekidnu dostupnost železničkog prevoza.

Podsticanje Ekonomskog Razvoja: Modernizovana pruga će poboljšati regionalnu povezanost urbanih centara Stare Pazove, Inđije, Rume, Sremske Mitrovice i Šida. To će omogućiti bržu trgovinu, razvoj industrije i povećanje ekonomske aktivnosti na tom području. Poboljšanje pruge takođe će pružiti prilike za razvoj turizma na ovom području, što će dodatno doprineti ekonomskom razvoju.

Smanjenje Zagađenja i Očuvanje Prirode: Železnički saobraćaj je ekološki prihvatljiv način prevoza. Revitalizacija železničke infrastrukture smanjiće potrebu za drumskim prevozom i smanjiti emisiju štetnih gasova, doprinoseći očuvanju prirodne sredine na tom području.

Integracija u Evropsku Mrežu: Projekat se uklapa u međunarodne evropske koridore, doprinoseći integraciji Balkana sa ostatkom Evrope. Železnička pruga Beograd-Šid-državna granica je deo međunarodne železničke mreže visokih performansi u Jugoistočnoj Evropi, i stoga ima veliki značaj za regionalnu i međunarodnu povezanost.

Kako je pojašnjeno u cilju racionalizacije troškova izgradnje i nivoa usluge, a usled prostornih ili drugih ograničenja nije bilo moguće ostvariti brzinu od 200 kilometara na sat na kompletnoj deonici, piše Dnevnik. U zoni stanice Ruma i Šid usvojena je brzina do 160 kilometara na sat, dok je u zoni stanice Sremska Mitrovica do 120 kilometara na sat. Na delu trase Stara Pazova – Golubinci i Inđija – Golubinci usvojena je brzina do 160 kilometra na sat, odnosno 120. Pruga Stara Pazova – Šid – državna granica se nadovezuje na prugu koja vodi ka Zagrebu. Budući da je pruga u Republici Hrvatskoj predviđena za brzine do 160 kilometara na sat sa razmakom koloseka od 4,0 m, na delu pruge od stanice Šid do državne granice, zadržana je pomenuta projektna brzina, pre svega zbog međukolosečnog rastojanja.
Projekat trase pruge je prilagođen tehnologiji koja dozvoljava izvođenje radova bez kompletnog zatvaranja saobraćaja, odnosno uz odvijanje saobraćaja po jednom koloseku postojeće dvokolosečne pruge.

  • Opšti cilj izrade Prostornog plana jeste stvaranje planskog osnova za izradu tehničke dokumentacije i dalju realizaciju projekta izgradnje i modernizacije železničke pruge visokih performansi. Vizija i dugoročni cilj razvoja područja posebne namene jeste stvaranje prostornih uslova kojima će se omogućiti poboljšanje regionalne povezanosti urbanih centara Stara Pazova, Inđija, Ruma, Sremska Mitrovica i Šid i dalje povezanosti sa susednim zemljama – pojašnjeno je u planu.
    Modernizovana železnička pruga visokih performansi povećaće stepen dostupnosti lokalnog stanovništva, u užem i širem okruženju, radnim i ostalim aktivnostima, uslugama, prevozu robe, a takođe će omogućiti bržu interakciju sa drugim oblastima u svakom pogledu. Takođe, revitalizacija železničke infrastrukture kako je dalje pojašnjeno doprineće i razvoju turizma na ovom području.
  • Železnica je najpogodniji vid saobraćaja sa stanovišta razvoja ekoturizma budući da pruga najmanje narušava prirodni ambijent predela kroz koji prolazi, te najmanje zagađuje životnu sredinu. Indirektni efekti funkcionisanja modernizovane železničke pruge ogledaju se u daljem privrednom i demografskom jačanju urbanih centara Stare Pazove, Inđije, Sremske Mitrovice, Rume i Šida, ali i ravnomernijem razvoju cele teritorije kako u okviru obuhvata plana tako i u okviru cele sremske oblasti – pojašnjeno je u planu.

Razvoj železničkog saobraćaja ima veliki značaj u procesu integracije evropskog prostora, kao i povezivanja sa Azijom. U periodu izraženih klimatskih promena, ograničenih resursa fosilnih goriva i povećanom prometu robe i usluga povećava se uloga prevoza putnika i robe železnicom. Železnička pruga Beograd – Šid – granica Hrvatske je deo nekadašnjeg Panevropskog koridora (Salzburg – Ljubljana – Zagreb – Beograd – Niš – Sofija – Dimitrovgrad – Istanbul), koji povezuje Evropu sa Malom Azijom. Prema Evropskom sporazumu o važnim međunarodnim linijama za kombinovani transport i pratećim postrojenjima ona pripada međunarodnoj železničkoj mreži. Sporazumom o procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi uvršćena je u železničku mrežu visokih performansi u Jugoistočnoj Evropi.

Stanovništvo
Na području obuhvata Prostornog plana, prema podacima Popisa iz 2022. godine živi 151.241 stanovnik. Broj stanovnika od 1948. godine beleži porast do popisa stanovništva 2002. godine sa 82.713 na 172.196 stanovnika (porast od 108,2%). Međutim, u periodu od 2002. do 2022. godine došlo je do opadanja broja stanovnika za 20.955 što je posledica emigracije stanovništva i negativnog prirodnog priraštaja Očekuje se smanjivanje emigracije stanovništva iz sela u gradove, podizanje tzv. stepena investicione privlačnosti područja u neposrednom okruženju planirane železničke pruge, kao i poboljšanje regionalne, međuregionalne i međunarodne saobraćajne povezanosti i pristupačnosti.

Železnička pruga Beograd-Stara Pazova – Šid – državna granica i železnička deonica Stara Pazova – Šid je produ­žetak Mediteranskog koridora. Potpisivanjem Me­moranduma o razumevanju Austrije, Slovenija Hrvatske, Bugarske i Srbije uspostavljen je železnički teretni koridor Alpi-Zapadni Balkan , koji se tesno povezuje sa Baltičko-Jadranskim koridorom, koridorom Orijent-Istočni Mediteran i Dunavskim koridorom.

Ovom koridoru se pridaje sve veći značaj, obzirom da se beleži postepeni rast obima teretnog železničog saobraćaja.

Železnički infrastrukturni koridor pruge Beograd – Šid – granica Hrvatske predmet je brojnih međunarodnih sporazuma i projekata Evropske unije, što ukazuje na izuzetnost značaja ovog pravca kao okosnice železničkog saobraćaja Zapadnog Balkana. Evropska unija kroz multulateralne evropske sporazume, projekte i ugovore ima za cilj obezbeđivanje održive i pametne transevropske transportne mreže. Transportni koridor Zapadnog Balkana povezivaće putnu i železničku infrastrukturu, luke i aerodrome sedam zemalja članica Evropske unije (Bugarska, Grčka, Hrvatska, Slovenija, Italija, Kipar i Austrija) sa Zapadnim Balkanom u jedan region.

Dnevnik/Ozon

Možda Vam se svidi i