SREMSKA MITROVICA. Mijatović Božica je majka dvadesetogodišnjeg Franka koji boluje od epilepsije. Nažalost, osim te glavne dijagnoze, Franko ima mnoštvo drugih, propratnih kao što su: usporen mu je psiho motorni razvoj, ima probleme sa jetrom, nesanica, hiperaktivnost …Ova hrabra žena se svih ovih godina susretala sa problemima u porodici, batinama, odbacivanjem, pretnjama…
Danas je njen život bolji, živi u skladnoj porodici, ali… uvek to „ali“.
Božica, sada ima 41 godinu, iza sebe težak život koji se popravio dolaskom u Sremsku Mitrovicu. Sina Franka rodila je u Italiji, nije se tamo dugo zadržala. Život je nastavila sa porodicom u Šidu. Brak sa Frankovim ocem je bio težak. Trpela je napade i maltretiranja, ipak za nju su svetla tačka njeni sinovi, jedan koji je oslonac kada to može i drugi o kome brine.
-Prethodni brak mi je bio loš, bila sam tučena, prijavljivala sam ali jedini spas je bio da odem. Nisam imala zaštitu, pobegla sam kada je bilo nesnosno, slomljenih rebara. Bivši muž me je tukao i dok sam bila trudna. Šidsko socijalno mi je pomoglo da uzmem dete. Pomagala mi je i porodica bivšeg muža, međutim nakon smrti svekra, ni te pomoći više nije bilo – priča Božica.
Franko je rođen sa problemom, svi smo toga bili svesni, ali izdržati nije bilo lako. Kao bebu, bivši muž ga je bez mog znanja odneo u dom, nisam to mogla izdržati i vratila sam dete.
-Vremenom sam stekla psihičku stabilnost, prihvatila i svarila dijagnozu svog deteta. Pokušavala da mu pomognem na sve moguće načine. Išla po svim postojećim bolnicama, klinikama, centrima… snašla sam se. Prihvatila. Nastavila život dalje – kaže ova hrabra žena koja se godinama unazad borila sa samom sobom.
Danas javno govori o problemima i izazovima sa kojima se susreće njena porodica.
-Progovorila sam neizgovoreno, otvorila svoju dušu i na taj način olakšala sebi. Ima dobrih trenutaka, složni smo danas u mojoj porodici. Upoznala sam novog čoveka, on je prihvatio mog sina i o njemu brine i bolje nego da mu je rođeni sin. Danas mi je dosta lakše jer znam da nisam sama. Vodim srećan život bez obzira na tešku bolest sina Franka.
Međutim, Božica ne može da radi jer je 24 sata angažovana oko bolesnog sina. Muž je srčani bolesnik, radi sezonke poslove i ono što zarade nije dovoljno za normalan život a o zahtevnom lečenju, kako kaže, ne zna kako da ga rešava.
–O tome se nigde ne priča, mnogi ni ne znaju kako je teško živeti i brinuti o detetu sa posebnim potrebama. Ne izlazim iz kuće, ni sada u Grgurevcima, a nisam ni kada sam živela u Sremskoj Mitrovici, ne mogu da izađem, a ako nekome ne ispričam, ako ne zatražim pomoć dobrih ljudi, kako bi neko znao moju muku. Franko, ne govori (nijednu reč), razume govor a mi u porodici znamo kada i šta on želi, nosi pelene i bukvalno je kao beba. Takođe, Franko ima poremećaj ponašanja, poremećaj spavanja i poremećaj hranjenja, te je zato neophodan nadzor bukvalno 24 sata, bez prestanka. Jedna sekunda može biti kobna za njega, jer je kombinacija nedovoljno razvijene mentalne svesti i hiperaktivnosti jako opasna i rizična – sa tugom u očima priča majka.
-Pre nego što smo došli u Grgurevce, živeli smo u Sremskoj Mitrovici, u privatnom stanu za koji smo plaćali 220 evra mesečno. Kuću u Grgurevcima dobili smo od grada Sremska Mitrovica. Franko ide u školu ”Radivoj Popović“, ima svog pratioca i tako ide u školu, pratioci su psihijatar i neurolog. Dobijamo socijalnu pomoć, negu… zahvalni smo za sve, ali teško sastavljamo kraj sa krajem. Novi dom smo sredili koliko smo mogli, uneli smo ljubav u njega, pa su problemi nekako lakši ovde.
Ipak, sa dolaskom u novi dom za koji ne moraju da plaćaju kiriju, dolazi nova bura u život ove porodice – Franko dobija epileptične napade svakodnevno.
-Ponovo su počeli veliki problemi, Franko je postao hiperaktivan, došlo je do toga da je počeo da se guši, dve nedelje nismo oka sklopili, on uopšte nije spavao, postajao je vrlo agresivan. On se leči i kontroliše, što je najgore magnetna rezonanca je uredna, ne može da se nađe odakle dolaze napadi, dobio je sve moguće lekove, nadali smo se da će magnet nešto pokazati i da će dobiti novu terapiju. Pored terapije on i dalje često dobija epi napade. Planirali smo da se prijavimo za neku terapiju u inostranstvu ali to sve košta. Franku jetra funkcioniše 47%. Lekove za sada dobijamo, uvek smo se snalazili. Pre neki dan je Franko imao 17 napada za pola sata, zvali smo hitnu pomoć koja stigne uvek najbrže što može. Svi znaju za Frankovu bolest i uvek su tu kada je potrebno.
Meni ne treba ništa, njemu treba ono malo, normalno, kako bi u bolesti živeo u toplom, pojeo čokoladu, nečemu se nasmejao
Kao majka, živim zbog njega i samo za njega, ubijeno je sve u meni, govori Božica bez traga tuge, oči joj zasijaju kada pogleda sina. Na svaki njegov pogled ona zna šta mu treba i odmah reaguje.
Božica, spava na dušeku, jer ni krevet nema. On je za Franka. Govori da bez supruga i starijeg sina ne bi znala šta je ljubav, osim ljubavi prema Franku.
-Imam starijeg sina, on treba da živi svoj život, sedam godina je u braku, on stalno pita šta je potrebno bratu. Pomaže stalno, koliko može. Srce mi se cepa i zbog njega. Ali, život igra neku drugu igru. Tu sam u kući, moram, kapija nam je uvek zaključana da Franko ne izađe. Dolazi zima i ja razmišljam kako da preživimo „kao sav normalan svet“.
Ova napaćena žena već 20 godina brine o bolesnom sinu, ova teška bolest uništila je život i svaku nadu u bolje sutra. Sada traži pomoć od dobrih ljudi. Suprug se bunio ali ova požrtvovana majka ne zna za sramotu, jer sramote u bolesti nema.
-Nisam ja bitna, da sam samo ja ne bih ni razmišljala, ali kako da sada stanem. Ne mogu. Imamo problem sa ogrevom, potrebna nam je pomoć oko toga, peć koju koristimo, nije dovoljna da greje kuću, nemamo drva, fali nam hemija, jednostavno živimo od tuđe nege i socijalne pomoći koja nije dovoljna. Fale nam drva, šporet, krevet, frižider je loš a zamrzivač nemam. Kao majka, meni ne treba ništa, nije mi lako jer moram da tražim, dete je bolesno i on ima prava na svoj normalan život, ja ne mogu dalje od njega, njemu treba higijena, pažnja, ljubav…
Ako neko želi da nam pomogne, potrebno nam je malo vaše pažnje i dobre volje, nerado kaže Božica. Svi ljudi dobrog srca mogu pozvati ovu divnu majku i pružiti pomoć. Božica 064 422 67 34
