Sremska Mitrovica – U svetu mladih talenata, jedno ime izdvaja se svojom izuzetnom veštinom i posvećenošću muzici. Nađa Komlenić (17), postala je muzička zvezda svojim izvanrednim umećem na violini.
Nađa Komlenić, mladi virtuoz iz Sremske Mitrovice, s nestrpljenjem gradi svoj put u svetu muzike, pokazujući da se strast i rad isplate, čak i u najmlađim godinama.
Nađin prvi susret s violinom dogodio se u vrtiću, kada su je muzičari predstavili različitim instrumentima. Fascinirana zvukom violine, tada petogodišnja Nađa donela je odluku koja će odrediti njen životni put. Roditelji su podržali njenu strast i upisali je u Osnovnu muzičku školu „Petar Krančević“ u Sremskoj Mitrovici, gde je dobila svoju prvu violinu.
Odmah nakon upisa, preporučena je profesorki Oliveri Milić Hiršer, koja je prepoznala Nađin talenat i ljubav prema muzici. Nađa je brzo napredovala i osvajala prva mesta na Republičkim i državnim takmičenjima u Nišu, Sremskoj Mitrovici i drugim gradovima.
„Da mi violina ide primetilo se na javnim časovima, ja se sebi nikada nisam isticala. Profesorka je prelazila u muzičku školu u Ćupriji i pozvala me da tamo pređem, bila sam četvrti razred osnovne škole.“
U Ćupriji od četvrtog razreda Osnovne škole
Četvrti razred osnovne škole označio je prelazak u muzičku školu u Ćupriji, gde je započela ozbiljniji rad na usavršavanju violine. Iako je bio izazovan početak, Nađa je ubrzo postala primetna zbog svojih izuzetnih rezultata na ispitima i takmičenjima.
Sa samo 12 godina, suočila se s prvim korakom prema samostalnom životu, odlazeći od kuće i deljenju sobe sa cimerkama. Prvobitno neprijatno iskustvo brzo se promenilo zahvaljujući Nađinoj upornosti i posvećenosti muzici, čineći je još snažnijom i samostalnijom.
„Imala sam drugaricu koja je u Ćupriji, to je bilo neko olakšanje, iako je ona tada bila starija četiri godine od mene. Otuputovale smo U Ćupriju, mama i ja da se raspitamo o upisu i svemu ostalom. Bila sam jako mala, nije mi se baš svidelo pa sam plakala taj dan ali sam odlučila da ako će mi to pomoći u usavršavanju violine, da je to moj put. Mama je bila uplašena kada me je vozila u Ćupriju. Dobila sam cimerke, bila sam uplašena, nismo se odmah shvatili, imala sam 12 godina, bilo mi je čudno. Prvi dan mi je bio izuzetno neprijatan, bila sam sama, da nije bilo drugarice koju sam poznavala od ranije ne znam šta bih radila, na ručkovima sam sedela sama, svi su se znali. Sve je to sada iza mene, normalno je da se osećaš zapostavljeno u novoj sredini, sada to znam. U Ćupriji imamo običnu nastavu i muzičku i to mnogo kompleksnije, što ostale škole rade za tri godine, mi radimo za jednu. Niko nije bio za to da sam ja neki talenat i niko me nije primetio, vremenom su primetili da imam 5,0 na ispitima što je jako teško. Vremenom sam shvatila da je sve u mojim rukama i da mi nisu ti ljudi pretnja nego pomoć krenulo mi je bolje, trebalo mi je dve do tri godine. „
Na svojoj muzičkoj stazi, Nađa je već obišla sedam država samo tokom prošlog leta, učestvujući na brojnim manifestacijama. Njena želja za daljim usavršavanjem odvećče je ka Nemačkoj, gde planira upisati fakultet, a sanja da će postati članica Berlinskog orkestra.
„Sa violinom sam obišla sedam država samo ovo leto, planiram da na diplomskom polažem i violinu i violu, da diplomiram sa oba instrumenta. Izdvojila bih „Kocijanovo“ takmičenje u Češkoj, takmičenje na kom nisam osvojila ništa ali mi je bilo drago što sam prošla u drugu etapu, mnogi to nisu uspeli. Želela bih da upišem fakultet u Nemačkoj, najsrećnija bih bila kada bih upisala u kod Julije Fišer, trebalo bi u januaru da idem na čas da me čuje. Nemačka je centar muzike, probala bih i u Berlin da upadnem ali videćemo, sada su to planovi. Ne razmišljam puno čime želim da se bavim, volela bih u Berlinski orkestar, to je san svakog muzičara, karijere su pipave, kratko traju pa je najbolje biti u nekom orkestru.“
Ova harmonija zvuka postala je sastavni deo njenog umetničkog puta, ali i izvor inspiracije za dalje usavršavanje.
Međutim, svet muzičkih talenata nije uvek lako dostupan, a cene kvalitetnih instrumenata često predstavljaju izazov, kako za mlade umetnike, tako i za njihove roditelje. Nađina posvećenost muzici i želja za uspehom naveli su je da savlada ovu prepreku.
Nađa vežba, izražavajući se kroz romantičarske kompozicije koje bira njena profesorka Olivera Milić Hiršer. Njeno muzičko putovanje obećava uspeh i sjajnu budućnost, dok istovremeno svedoči o izazovima koje mladi talenati moraju savladati na putu ka vrhunskom izvođenju.
