Još niste na godišnjem? Godišnji odmor, radno vreme, slobodni dani

Od strane Ozon
8 komentari

Sremska Mitrovica – Pored svojih radnih obaveza svako zaposleno lice bi trebalo da zna i svoja prava. Neznanje i neupućenost u njih poslodavci često zloupotrebljavaju, a kako do toga ne bi došlo, preporuka svim zaposlenim licima jeste da pročitaju najnoviji Zakon o radu, koji je zvanično stupio na snagu 29. jula prošle godine, a koji im može rešiti mnoge nedoumice.

Što se tiče radnog vremena i prekovremenog rada tu je Zakon precizan, puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, a opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena. Sve preko 40 sati nedeljno računa se kao prekovremeni rad. Zakon kaže da na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, ali ne duže od 8 sati nedeljno. Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Što se tiče odmora tokom radnog vremena prema Zakonu o radu zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena, a vreme odmora se uračunava u radno vreme.

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni stiče posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.

Praznici koji su neradni dani ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora, ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
2) dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Možda Vam se svidi i

8 komentari

Veljko 13.04.2022. - 4:14 pm

Nema to veze ko radi kod privatnika,zato sto je drzava korumpirana,i banana zato ljudi i beze odavde.Inspektori ne rade svoj posao i gde idu u inspekciju zna se koja je cifra.Ja radim kod privatnika i nista se ne radi po zakonu,radi se kao da smo robovi.Pozdrav

Buki 14.04.2022. - 1:42 pm

Gde može da se žali radnik, na koji sajt

Andrijana 12.07.2022. - 9:40 pm

Postoje kompanije koje sve ovo postuju kao i npr. nemogucnost nove smene ako od prethodne nije prislo 12h placen prekovremeni rad,pristojan topli obrok, regres svaki mesec itd.nije tacno da su svi privatnici isti.

Željko 14.07.2022. - 5:06 pm

Radnik kao učitelj u školi u Kos. Kamenici, više od 30 godina, u aprilu mi je otac umro a od plate mi je odbijeno 4.500 dinara baš za tih 5 dana koje me sleduju

Dragan 14.04.2022. - 3:29 pm

Kod mene u firmi se obracunava sam koliko mesec ima radnih dana a desava se da radim i po 22 23 nekad i 24 dana to nije nista placeno nego nam se pise slobodan dan smatram da bi ti dani trebali biti preko vremeni.

Ana 11.07.2022. - 8:14 am

Zakon o radu nije zvanicno stupio na snagu prosle godine, poslednja izmena zakona bila je 2018. godine.

Andrijana 12.07.2022. - 9:41 pm

Postoje kompanije koje sve ovo postuju kao i npr. nemogucnost nove smene ako od prethodne nije proslo 12h placen prekovremeni rad,pristojan topli obrok, regres svaki mesec itd.nije tacno da su svi privatnici isti.

Katica Biro 13.07.2022. - 2:40 pm

Sve je lepo sto pisu. Ali ne kod privatnika tamo nema samo 40 sati. Nema 20 dana godisnji, samo 10,ne racuna se radna nedelja nego i vikend. Nema 5 dana za smrtni slucaj ni za tesih porodicne bolesti. Ipak se radi jer mora neceg da se zivi. Nema minimalc plate….

Komentari su zatvoreni.