“Ukoliko nemam zgradu, napraviću pozorište na ulici.” – Mitrovački glumac Vladimir Balašćak o glumačkoj karijeri

Od strane Ozon
0 komentar

„Ispuni godine životom, a ne život godinama“. A najljepše je zasiguruno i ispuniti život godinama, i godine životom. A malo je zanimanja koja su zanimljiva koliko je to zanimanje glumca.

Vladimir Balašćak je pozorišni glumac koga nije potrebno posebno predstavljati.

Kada u našem gradu kažemo reč gluma ili spomenemo Pozorište  “Dobrica Milutinović” većina ljubitelja pozorišta pomisliti na  Vladimira Balašćaka, našeg Mitrovačkog glumca.

Vladimir Balašćak rođen je 27.10. 1980 godine, osnovnu i srednju školu je završio u Sremskoj Mitrovici a Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu.

Ipak, u samom startu Balašćak nije primljen u Akademiju, prošao je u najuži krug ali to ipak nije bilo dovoljno. On tada upisuje Višu poslovnu školu na smeru marketinga u kulturi i umetnosti, međutim nakon uspešne prve godine on se ipak odlučuje da ponovo polaže prijemni i upisuje Akademiju, tu kreću njegovi prvi glumački koraci.

Balašćak se dotakao uslova u kojima glumci posluju i navodi da su oni oduvek bili isti ali da ukoliko u sebi sadržite glumačkog žara, nikada vam neće biti teško da nastupate bilo gde.

“Ja svoju profesiju volim i nikada mi ništa nije bilo teško, da li to bile ratne okolnosti, koje sam proživeo, inflacije, embargo, nemaština..Stigla nas je  i korona, ostali smo bez divnih glumaca, a mene plaši to da nema ko da ih zameni. Stari glumci su imali žara i ljubavi koja više ne postoji.” rekao je Balašćak.

Vladimir Balašćak je napravio paralelu između starog i novog kova glumaca.

Nova garnitura glumaca koja dolazi je drugačija.  Da,  mi postajemo drugačiji ljudi i da,  drugačije odrastamo, samim tim, ne postoji goruća želja koju su glumci, koji su nas nažalost napustili, imali.

Za vreme SFRJ postojalo je mnogo Akademija umetnosti,  SFRJ je bila ogromna, sada samo u Srbiji imate toliko Akademija koliko ih je pre bilo u onoj velikoj državi. Mnogo glumaca se izbacuje na godišnjem nivou.

 Balašćak kaže da nema ništa protiv toga i da mladi treba da slede svoje snove ali ne postavlja se pitanje gde će ti ljudi da rade.

“Glumačke klase sa različitih Akademija kada posle nekoliko godina ne nađu svoje mesto pod suncem menjaju profesiju, to je ogromna šteta. Ne postoji komunikacija koja bi rekla da negde postoji zasićenje glumaca ili reditelja, pa u nekom dogovoru da u narednih četiri godine ne bude izbacivanja klase glumaca ili reditelja. Niko ne misli šta će ti ljudi dalje da rade, gde će se zaposliti. Svako treba da upiše ono što voli, svoje snove treba sanjati i odsanjati”. rekao je Vladimir.

Mitrovačko pozorište je malo i u njega ne spadaju samo predstave, nego i filmovi, razni različiti repertoari tako da život jednog glumca poput našeg Vlade nikad nije dosadan.

Vlada voli komedije, smatra da je narod najlakše rasplakati, izazvati tugu, to je, kako on kaže lako, izazvati pravi istinski smeh kod gledalaca je prava umetnost.

Ljubav prema glumi, kod naše Mitrovačkog glumca, javila još od samog rođenja.

  • Sećam se nekih scena još iz obdaništa, jako sam voleo da imitiram vaspitačice, moje drugare ali i njihove roditelje. Sećam se i vremena kada su postojali leksikoni i sećam se svog odgovora na pitanje – Šta bi voleo da budeš kad porasteš. Na svako sam odgovorio isto – glumac. Leksikone neke čuvam i dan danas i to su neke od mojih najlepših uspomena. Nikada nisam želeo da se bavim nekim drugim poslom i ovo je za mene najlepši posao na svetu, ali ga ne bih nikom preporučio u današnje vreme. Svoju prvu ulogu sam igrao 1989. godine ali je jako dobro pamtim. Predstava se zvala „Rođendan“, inače predstava Dramskog studija, čiji sam tada bio član, a koju je režirao je Dragan Jovičić, inače moja velika podrška sve ove godine.

Vladimir Balađćak kaže da mu je prvi uzor bila vaspitačica Vjeročka Filipović, zbog toga što mi je jako ličila na glumicu Milenu Dravić.

  • Vreme koje nam je posvetila svirajući klavir i recitujući nam poeziju mi je ostalo u najlepšem sećanju. S obzirom da smo mi nacija koja ima zaista rasne glumce moram da kažem da su mi većina njih uzori, ali evo izdvojio bih Miru Stupicu i Milenu Dravić.

Vladimir se glumom bavi više od  20 godina I kaže da je generalno vrlo zadovoljan zbog toga što može da radi ono što najviše voli, jer su mnogi glumci u današnje vreme bez posla.

  • Imao sam tu sreću da igram uloge koje mi se sviđaju i koje mi leže. Dragan Jovičić i ja imamo divnu saradnju već godinama i odlično se poznajemo. Tako smo i pronalazili uloge koje odgovaraju mom senzibilitetu. Svega par puta sam odbio neke uloge, ali se to više neće ponavljati jer smatram da uloga sama najbolje može da pronađe glumca.

Teško se može živeti od bilo koje umetnosti u Srbiji, pa i od glume, kaže Balašćak.  “Glumci treba da imaju jak karakter, mnogo jači nego pre, postaje im sve teže“. zaključio je Balašćak.

Bodirogić Rajko

Možda Vam se svidi i