Dragan Lukić, u mačvanskom selu Salaš Noćajski, uzgaja jednu od najlepših i najegzotičnijih ptica na svetu. Ova ptica oduvek je privlačila pažnju ljudskog oka svojim raskošnim perjem i gracioznim hodom. Zato i ne čudi, Draganova ljubav prema ovoj predivnoj ptici koja traje skoto 13 godina.
Najpre je carske ptice počeo da gaji iz ljubavi, zatim je to preraslo u biznis i danas je on najveći uzgajivač paunova u Srbiji.
- Slučajno je krenulo, iz ljubavi, iza mene stoji 12-13 godina u ovom poslu. Prvo sam nabavio par indijskih plavih paunova, prvi pilići koje su izlegli prodao sam dobro. Zatim sam počeo da širim posao, da se upoznajem sa drugim odgajivačima. Tada nije bilo interneta, društvenih mreža, borio sam se sam za svoje domaćinstvo.
Nije lako baviti se ovim poslom. Paunovi su nežni i njihova inkubacija traje 28 dana. Mladunci su izuzetno osetljivi. Ako pokisnu, mogu uginuti. Hladnoća ih takođe može ubiti, a osetljivi su i na bolesti.
- Inkubacija traje 28 dana, kada paunica pronese jaja, ako paunica neće da leži, ja ta jaja moram da ukradem i stavljam ih pod ćurke, oni su mu glavni inkubatori, pretežno kada se izvuče 70% pilića budemo zadovoljni. Paunovi se teško leče, oni su indijske ptice iz Azije, našli su svoje mesto na Balkanu, kako u Srbiji, Hrvatskoj, Mađarskoj i oni su se vremenom okalili, mogu vam reći da standardni plavi paunovi su najotporniji, sve druge boje su nežnije, beli su nežniji čak do 50%.
Lukić kaže da sam početak posla nije bio lagan. Teško je bilo doći do informacija.
- Kada sam počeo nisam znao i nisam imao koga da pitam, starije kolege nisu hteli da otkriju svoje savete, gledali su da imaju što više a ja što manje, ja tako nisam vaspitan i sve što sam naučio, naučio sam sam. Ja sam ovim paunovima i otac i majka i veterinar. Ima reznih situacija, paunovi imaju tvrdu ljusku i desi se da pile ne može da probije ljusku, ja zadnjih pet dana pre nego se izlegu, kvasim jaja dva puta dnevno mlakom vodom, ne smete lupati ljusku pre vremena. Sve zavisi od vremenskih uslova i prirodnih faktora.
Paunovi se često uzgajaju kao domaće ptice, u principu to nije iznenađujuće, jer je briga i prehrana za njih slična kao i za ostale pernate žiotinje, ali ove luksuzne ptice traže mnogo dobre volje i konstantno održavanje.
- Paunove, kako male tako i velike morate dva puta godišnje, najmanje, da čistite od parazita, čiste im se creva, ovaj lek je lako dostupan, može se kupiti u veterinarskim apotekama. Njih napada parazit koji ulazi u gušu i dovodi do hrkanja koji kasnije mogu da dovedu do respiratornih problema. Ja stavljam beli luk u vodu i to je lek broj jedan, prirodni lek. Zatim, pauni imaju bolest oticanja glave i oka, bolest se zove “korica”, postoje lekovi koji se inekciono daju u oko, ja sam pre probao sa nekim kremama za nas ljude i uspelo mi je par puta, ukoliko ne uspe, na žalost, paun mora da se odstrani iz legla. Paunove hranim bogato, hranim ih proteinski, kod mladih jedinki krećem sa granulom jedinicom, ćurećom, tu ima i leka i zaštite od nekih virusa. Ova hrana se daje prva dva meseca, zatim prelazim na dvojku, malima kuvam jaja i miksujem i kuvane žare. Kod starijih pauna koristim ćureću četvorku, ubacujem suncokret, tritikal, ječam, tvrdi hleb im dajem svaki drugi dan, u proleće dobijaju salate kao što su kupus, krastavci, to jako vole. Jedan par pauna puštam napolje, oni su otporniji jer oni uzimaju crviće, travu. Oni ne jedu količinski mnogo, ali mora da bude bogato.
Odgajiti pauna je složen posao, a u uslovima koje ima Dragan, oplodna jaja postaje veština.
- Danas posao koji vodim, ne oduzima mi puno vremena, kada je sezona, kada se legu, izležu po 100 komada jaja, taj prvi period se mora videti da li jedu, da li ih je uhvatio proliv, ako se ne vidi odmah, ako se ne krene sa lečenjem oni uginu. Radim sa porodicom tako da mi ništa nije teško, to je deset minuta posla. Tržište imam, jaja su od pet do deset evra u zavisnosti od boje, prva jaja ne prodajem, ostavljam ih sebi, višak prodam ili poklonim. Prodam da poklopim troškove hrane, održavanja i nešto malo zaradim. Najbolje kupce imam sa Kosova, sve završim telefonom, nemam problema nikakvih, moji pauni krase gradove u Crnoj Gori, Hrvatskoj i u BiH. Srbija je izolovana, nismo u EU, pojavile su se razne boje, bronza, kajsija, mitikus imperator pauni koji postižu četiri puta veću cenu od naših ovde, sve zemlje EU su nas prevazišle u ovom hobiju jer su njima granice otvorene i mogu lakše da komuniciraju, menjaju i ukrštaju. Oni se razmnožavaju tako što na jednog pauna idu maksimalno tri paunice, preko tri se ne ide jer se dobijaju mućkovi. Broj jaja zavisi od genetike, ja sam imao paunicu sa 22 jajeta koja je snela, snese desetak pa napravi prekid i tako dalje, prosak je od 8 do 10.
Dragan, paunova jaja i poklanja, smatra, ako pokloniš, vratiće ti se. Ona poklanja parohijama i manastirima.
- Jedan deo poklanjam manastirima. prošle godine sam poslao jaja u Ovčar banju, manastir Uspenje. Poklanjam parohijama, manastiru Mileševa, vladiki Šabačkom Lavrentiju, držim tradiciju, nije sve u novcu.
Trenutno, Dragan Lukić odraslih paunova ima oko dvadesetak. Paunovi su mu doneli nova prijateljstva, a najveća radost su deca koja su uvek oduševljena ovom caarskom pticom.
- Ljubav prema ovoj ptici, imaću dok sam živ, a verovatno će i moja porodica nastaviti ovaj posao. Upoznao sam puno prijatelja preko pauna, ptice su mi donele i novaca ali sam upoznao i estradu, umetnika, doktora, sportista, vojnih lica, svi ti ljudi su bili kod mene kući i to je meni najveće bogatstvo. Dolaze mi i deca, ljudi bez novca, poklonim, opet kažem, neko dete će biti srećno, ja ću biti srećan, nije sve u parama. Kod mene je svako dobrodošao, pogotovo leti, sva deca iz Salaša su svaki dan u popodnevnim satima kod mene, poklanjam peruške, deca su znatiželjna, dođu sa učiteljicama i meni bude milo. U Šapcu u Poljoprivrednoj školi su moji paunovi, to je milina, čitava škola vodi računa o pticama i životinjama koje imaju. Moram da naglasim da danas svako dete dobije telefon i igrice, smatraamm da decu treba naučiti da brinu o životinjama i voleo bi da svaka škola ima kutak svojih životinja. Ja sam spreman da u svom selu poklonim paune. Roditelji treba da dovode decu, nije skup hobi a lepo je. Ima paunova u KPZ i ljudi koji su van strane zakona vole paunove i uživaju u njima, vreme im prolazi brže uz ovu divnu pticu.
Ako napravite takmičenje u lepoti među pticama, nema sumnje da će na prvom mestu biti paun… Ova ptica nas iznenađuje jedinstvenom lepotom i raskoši, bogatstvom ukrasa. Čak i sam pogled na fotografiju pauna, možete prosuditi o šarmu ove ptice, ali mnogo veći utisak na vas ostaviće pogled vlastitim očima. Domaćin, Dragan Lukić, za sve koji žele da uživaju u pogledu na ove divne ptice, uvek drži otvorenu kapiju.
R. Bodirogić
