Snežana Milosavljević, turizmolog i pevač – životni recept za sreću: Ako nemamo identitet, zdrav razum i dobar hobi – nismo spremni da uživamo u životu

Od strane Ozon
0 komentar

Kada pročitate čime se sve bavi, pomislite da je nemoguće da to radi jedna žena i zapitate se odakle joj snage i volje, a onda dođete na probu hora “Arodisi” i sve vam je mnogo jasnije. Ipak, krenućemo od početka.

Snežana Milosavljević  po profesiji turizmolog, zaljubljenik je i u muziku, peva u horu a osnovala je sa prijateljicama i grupu „Kvintete“. Njen život može da ponudi inspiraciju, kako da posao koji volite iskombinujete sa nekim potpuno drugačijim hobijem.

Snežana je svoj radni vek provela kao turizmolog koga svi pamte, ali je poznata i po pevanju. Svakom poslu ili hobiju kojim se bavila dala je dušu i utkala romantiku.

Snežana Milosavljević, rođena Mitrovčanka sa završenom mitrovačkom Gimnazijom odličila se, „pukim slučajem“, da upiše fakultet u Beogradu, za turizmologa.

Očekivalo se od mene da upišem prirodne nauke, kada sam krenula u Beograd da upišem Ekonomski fakultet, srela sam drugaricu koja je bila na turizmu i tu je nastala moja promena u glavi, nikada se nisam pokajala. Na turizam utiče mnogo faktora, 37 godina ja radim u ovome, svaka godina obeležava, da li pozitivno ili negativno. Bila sam dobar student, nije bilo teško, dosta sam putovala. Očekivala sam da bude malo više prakse, tada je država bila dosta stabilna. Ja sam radila svakakve poslove posle završetka fakulteta ali sam tražila ono što sam završila i na kraju pronašla.

Odmah nakon što je diplomirala, vratila se u Sremsku Mitrovicu, pošela da uživa u poslu koji radi. U to vreme, njen posao je od samog početka išao uzlaznom putanjom. Takvom, koju bi danas svako poželeo.

Celog života se bavim turizmom, kao diplomirani turizmolog radila sam u raznim firmama. U Srem Expressu,  koji je tada u to vreme bio dominantan u gradu u smislu organizovanja ekskurzija i grupnih putovanja, radila sam i komercijalni deo.  Radila sam u hotelu Sirmijum, ušla sam u zajednicu odmarališta koja je radila letnje aranžmane, imala sam svoja odmarališta u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Kroz razvijanje posla, a kasnije u radu sa mnogim drugim organizacijama koje se bave turizmom, Snežana je krenula i korak dalje, pokreće svoju privatnu praksu, uvek je osećala poriv da nešto stvara.

2002 godine otvaram svoju firmu, od tada sam u privatnim vodama. Plate su male, uvek su bile manje od svih ostalih sektora, ali nikada u ovom poslu na prvom mestu nije plata, ljubav je to. Možda zvuči gordo i neobično, međutim to je jedini način da se živi kvalitetan život – radiš ono šta voliš, užuvaš u poslu i u vremenu provedenom na poslu i nakon posla.  Rođeni sam optimista, mladim ljudima bih rekla da treba da ostani pribrani i svesni, da je život samo jedan, nije kraj sveta, sve može da bude i pozitivno. Danas radim sa manje stresa, srećnija sam. Novac mi nije bonus da bi bila srećna, stvorile su se podele. Ja radim sa svima, decom, starijima, volim ih sve.

Kolege i porodicu podsticala je da puno rade i podržavala ih u svakakvim idejama, kao i oni nju. Vreme je pokazalo da će pravu kreativnost pokazati i u ostalim segmentima života. Biti turizmolog je zapravo umetnost, pa nije čudno da se Snežana i pored svog posla bavi i drugom vrstom umetnosti.

U Beogradu, tokom studiranja, živela sam sa kumom koja je, danas,  sa mnom u horu “Arodisi” , druženje je bilo divno i tokom studiranja i danas. Dolazak u ovaj hor je prvo mesto gde mogu da pokažem svoje vokalne mogućnosti. Kao mala bila sam muzički stidljiva, tiho sam pevušila i bila sam ubedjena da ne znam da pevam, to mi je usađeno u glavu. Imam dva brata koja  se bave muzikom, verujem da se tada rađala najbolja muzika. Uz njih u kućnim uslovima ja počinjem da pevam, shvatam da mogu da pevam. Pokretač mog ulaska u “Arodisi” je moja kuma. Za vreme korone prolazili smo teške trenutke i moja kuma je želela da se nekako oraspoložimo. Moj mozak u horu je bio smiren, staložen, nisam razmišljala. Otišli smo na prvi čas kod Isidore i nije mi bilo lako ali atmosfera i moj optimizam su me kupili. Dopada mi se kakva muzika se neguje, od Evropske, Afričke, Kolumbijske, pevamo muziku iz tridesetih godina, Isidorini rasponi muzike su ogromni. Ovaj hor je velika porodica.

Snežana Milosavljević, nije stala samo na –  biti odličan u svom poslu. Zajedno sa svojim srednjoškolskim drugaricama, krenula je u ideju koja je ubrzo postala i stvarnost. Danas, deset godina kasnije, postoji i grupa „Kvintete“ koja je izrodila, naravno, ponovo, iz ljubavi.

Kada su se završile skoro sve životne obaveze, nas pet drugarica iz Gimnazije počelo je ponovo intenzivnije da se druži, polako počinjemo da pevamo, osnovale smo grupu “Kvin tete”, ove godine obeležavamo deset godina postojanja, imale smo dosta nastupa kako u Mitrovici, Kikindi, Vrbasu i tako dalje.

Snežana je sada u penziji ali ne onoj pravoj. Ona ne sedi ispred televizora ili na klupici, ne zato što to nije lepo već  svako može da izabere život  koji mu više odgovara a njoj je njen život takav kakav je odgovarao. Tašto onda menjati?

Pre dve godine sam otišla u penziju ali nisam želela da prekidam posao, pruža mi zadovoljstvo, nastavila sam da radim u ćerkinoj firmi i prodajem turističke aranžmane, imam licencu turističkog vodiča, radim kao licencirani vodič i vodim grupe po potrebi. I dalje pevam, družim se, uživam u životu, koliko se to danas može.

Svako od nas zna ljude koji su se, osim posla, u slobodno vreme bavili još nečim, koji su s tim aktivnostima nastavljali i kad odu u penziju. Ko je imao neki hobi, tada mu se posvećuje sa još većom strašću. Penzija zapravo postaje način da se zadovolji ono što najviše voliš, a za to nisi imao vremena. Snežana je jedna od onih koji su samo nastavili da vole život u penziji koji je negovala i pre odlaska u penziju.

Možda Vam se svidi i