Oktobar se u čitavoj Evropi obeležava kao mesec donorstva, sa ciljem da se skrene pažnja na značaj doniranja organa, kao jednom od načina spasavanja i produžetka života obolelih koji čekaju transplataciju. Svi građani Srbije su potencijalni donori organa, ukoliko se drugačije ne izjasne.
Opšta bolnica Sremska Mitrovica u saradnji sa Udruženjem bubrežnih invalida i resornom upravom Grada Sremska Mitrovica, obeležila Evropski mesec donorstva u nedelju, 2. oktobra, u Domu učenika u Sremskoj Mitrovici, nizom predavanja o temi donorstva.
Gost na obeležavanju Evropskog meseca donorstva u Sremskoj Mitrovici bio je i Milan Osterc iz Udruženja bubrežnih invalida Slovenije koji je preneo iskustva te zemlje.
Milan Osterc, pravnik i predsednik udruženja bubrežnih bolesnika Slovenije i predsednik mreže transplantacije jugoistočne Evrope, koju sastavlja šest država, objašnjava da na prostoru zemalja ex Jugoslavije, Rumunije i Bugarske već 15 godina se radi na poboljšanju rada na transplantacijama.
- Dajemo pomoć onima kojima je preko potrebna. Veoma smo aktivni, imamo svoj sajt. Jedna od tema, danas, jeste kako smo mi u Sloveniji radili transplatacije kada je u jeku bila pandemija. Slovenija je član Eurotransplanta, mi smo u 2020/2021 dobili više organa nego što je bilo potrebe za njima, jer neke veće države nisu htele da rade transplantaciju. UKC Ljubljana nije bila kovid bolnica, imali smo ih u Mariboru i Celju, transplantacije su rađene, bilo ih je oko 100. Imamo oko 4000 donatora, nije problem u broju donora, mi transplantacije radimo od ljudi koji su umrli ali većina umrlih ima loše organe. Ljudi se pitaju da li se slažu da budu donori, neki hoće a neki ne, tako da trenutno imamo 170 ljudi na listi čekanja.
Prim. dr Vojkan Radosavljević iz Uprave za biomedicinu zahvalio je svim udruženjenima koje se bave promocijom značaja donorstva organa jer je to najbolji način za razvoj motivacije kod ljudi da postanu svesni da davanjem organa, više ljudi može nastaviti život.
- Situacija u Srbiji je slojevita, posledice korone su bile značajne, ostavile su velike posledice po naš sistem. U poslednjih godinu dana se mnogo radi na podizanju sistema pre svega, naš zadatak je da osposobimo sistem da on može da uradi svoj posao, potrebna nam je i druga strana, potrebni su nam donori, potrebno nam je podizanje svesti građana. To su dva procesa koja idu paralelno, trudimo se i jedan i drugi da unapredimo. Živi donori su jedan deo procesa transplantacije i taj deo funkcioniše, pre dve godine smo imali desetak živih transplatacija bubrega, obično to ide od porodice, porodici. Osnovni proces transplatacije je proces uzimanja organa od preminulih, treba da ojačamo svest i damo do znanja da to drugima daje život i rešava veliki problem. Imali smo problem zbog korone i veliki broj obolelih i pacijenata i zdravstvenih radnika. Srbija nije imala napredak u transplantaciji i to se mora menjati. Svest ljudi je i dalje niska, svi relevantni činioci ulagaće mnogo više kako bi se ovaj sistem uredio i u tom smislu građani mogu očekivati da će proces transplatacije, nakon regulisanja zakonskih promena.
Srbija ima pet transplantacionih centara i 40 donorskih bolnica
Violeta Srbljanin, zamenica predsednika mitrovačkog udruženja podsetila je da u Srbiji 2018.godine izašao novi zakon po kome smo svi potencijalni donori i napomenula da je u našoj zemlji i dalje više onih koji čekaju organ od onih koji bi potencijalno mogli da ga daju.
- Uloga Udruženja je da pomaže pacijentima na dijalizi, radi na njihovoj socijalizaciji, druženju, organizaciji sadržaja koji će poboljšati kvalitet njihovog života, edukaciji kako pacijenata i njihovih porodica tako i celokupnog građanstva, promociji značaja donorstva i podizanju svesti o tome da činom donorstva organa možemo produžiti više života. Ono što moram da kažem i što je poražavajuće, jeste da ove godine nije bila nijedna transplantacija, zato smo se i organizovali da se ovaj događaj desi, gde ćemo podići svest građana na viši nivo. Treba znati da Srbija ima pet centara za transplantaciju, to su Klinički centar Srbije, Vojvodine, NiŠ, VMA i Tiršova. Naši pacijenti su bubrežni, ima oko 5000 pacijenata koji su na dijalizi, od toga 742 pacijenta su ove godine na listi za transplantaciju, što se tiče jetre, na listi je 61 pacijent a na transplantaciju srca čeka 34 pacijenta od toga 32 pacijenta su muškog a dva ženskog pola. Kod nas na dijalizi ima oko 110 pacijenata, to su potencijalni ljudi koji su za transplantaciju, kod nas se dijaliza vrši u Mitrovici i u Staroj Pazovi. Ta dva centra sarađuju. Bilo je mogućnosti za transplantaciju međutim rodbina nije odobrila transplantaciju, to nas poražava. Prošle godine je odrađeno devet transplantacija, pet bubrega, tri jetre i jedno srce. Uloga udruženja je edukacija pacijenata i članova porodica, građanstva, mnogi ne znaju da postoji hemodijaliza, nezainteresovani smo za bolest drugih ljudi, to nam je jedan od ciljeva, da saznaju o bubrežnim bolestima i prevenciji bubrežnih bolesti, o prevenciji i tako dalje, organizuju se druženja, pacijenti se socijalizuju.
Transplantacija organa danas je u svetu i kod nas prihvaćen i uspešan način lečenja bolesnika, kod kojih je iz bilo kojih razloga došlo do nepovratnog zakazivanja funkcije pojedinog, za život potrebnog organa. U poslednjih decenija na taj se način mogu organi, čija je funkcija prestala, zameniti drugim, od drugog čoveka – tzv. donator ili donatora.
Dragan Jocić, 25 godina, danas je mladić koji vodi, kako sam kaže, kvalitetan život, a imao je transplataciju bubrega.
- Transplataciju sam imao prošle godine, prvog juna u Novom Sadu, bubreg sam dobio od tate, bio sam u bolnici 15 dana i pušten sam kući. Osećam se odlično i nemam problema. Ne znam svoju dijagnozu, nisam pitao, prve probleme imao sam 2014. godine kada sam primetio krv u urinu, niko nije znao šta mi se dešava, krajem 2018. godine imao sam jake glavobolje, bio sam u Mitrovačkoj bolnici mesec dana, prebačen sam u Novi Sad, videli su da treba da idem na dijalizu, uradili su mi fistulu i krenuo sam na dijalizu. Tata je odmah dao bubreg, najbolje smo se poklopili, tata je dobro, nema problema. Odsutan sam bio skoro četiri godine. U početku bolest nije uticala na mene, posle mi je psihički bilo teško, kada sam video da ima rešenja bilo mi je bolje. Udrućženje je dobro, druženje je dobro. Išao sam svakih mesec dana na kontrolu, dam krv i urin, idem sada na tri meseca i to je sve ređe i ređe, pijem lekove za bubreg, ne znam da li moram stalno da pijem te lekove, vremenom ću ih verovatno izbaciti.
Danas se mogu presaditi organi (bubrezi, jetra, gušterača, srce, pluća), a i tkiva (koža, delovi kosti, srčani zalisci, krvne žile, rožnice i dr.).
Transplantacija koristi bolesnicima s potpunim zakazivanjem bubrega, koji se leče hemodijalizom ili peritonealnom dijalizom tri puta nedeljno kako bi sačuvali život, bolesnicima s terminalnim zakazivanjem srca, jetre ili pluća kojima izgledi za život nisu veći od nekoliko nedelja ili meseci, bolesnicima sa šećernom bolesti koja se ne može kontrolirati, slepim osobama, kao i bolesnicima kojima je potrebno nadomestiti neko tkivo.
Svaka osoba je takođe potencijalni primalac tela, ako je osoba u takvoj situaciji potrebe.
Kako bi se donirali organi, smrt mora nastupiti u bolnici, jer se samo na tom mestu mogu organi održati pogodnim za presađivanje. Moždano mrtvi bolesnici, kojima je moguće uzeti organ za transplantaciju, nalaze se isključivo u jedinicama intenzivnog lečenja bolničkih ustanova.
Kada osoba odluči da donira svoje organe i tkiva nakon smrti sa namerom da spasi živote drugih ljudi, bitno je da svoju odluku prenesu na svoju porodicu i na svoje najbliže prijatelje jer će oni prvi od njih pitati doktore za organ. njegova smrt. Od porodice se očekuje da poštuje želju preminule osobe. Slično tome, donatorska kartica može se popuniti i nositi sa sobom, što će poslužiti kao dokaz donesene odluke. * Napomena od drugog autora: ove izjave, naravno, nisu istinite.
Ako dođe do smrti u bolnici, organi i tkiva će se poštovati nakon što se sve uradi kako bi se spasio život pacijenta i kada lekari koji nisu u vezi sa transplantacijom, ustanovama i potvrdama o smrti, potpišu sertifikat u skladu sa medicinskim i pravnim kriterijumima .
Kada se smrt definiše na ovaj način, grupa lekara za transplantaciju će odrediti koji organi ili tkiva se mogu koristiti za lečenje ili spasavanje života drugih ljudi. Ako je moguće uzimanje organa, odgovorna osoba će proveriti želju pokojnika, izraženu tokom njegovog života, ali će pre svega razgovarati sa najbližim članovima porodice. Na taj način će se poštovati želja mrtvih.
Posle davanja organa i tkiva sledi isto što sledi i posle smrti. Moguće vađenje organa se odvija u sterilnim uslovima, u operacionoj sali i u rukama kvalifikovanog tima lekara. Telo u takvom slučaju neće biti oštećeno i biće tretirano s dužnim poštovanjem.
