Ljubaznost, plemenitost, toplina, srdačnost… i to se dešava

Od strane Ozon
0 komentar

OZON Media | Sremska Mitrovica Vesti

Ljubaznost, plemenitost, toplina, srdačnost…  opisi su koje su građani Sremske Mitrovice upotrebili da opišu nepoznate ljude koji su im pomogli. Loših primera taođe ima mnogo, ali ovog puta ističemo one pozitivne , jer fokus, bar ponekad, treba da bude baš na njima!

U sve okrutnijem svijetu, čiji je ritam svakog dana sve frenetičniji i gdje su indiferentnost i beskrupulozni takmičarski duh postali zakoni preživljavanja, ljubaznost je postala retkost. Mada, kada dobro pogledate, ljubaznost uspeva da preživi uz pomoć hiljade malih i banalnih gestova u svačijoj svakodnevnici.

Ljubaznost je unutrašnji stav koji čini da se dobro osećamo, otvara nam mogućnosti stupanja u kontakt s drugim ljudima, stvara pozitivno i smireno okruženje. I zarazna je. 

Svakodnevno se dešava da se u ljude razočaramo, naljutimo, da nas iznerviraju ili razočaraju… Međutim, neki postupci zaista vraćaju veru u ljude, u dobrotu i humanost. Takvi primeri treba da budu vodilja i primer, o njima treba da se priča.

Zamolili smo naše čitaoce da se prisete lepih događaja koje su im priredili nepoznatih ljudi. Izgleda da su Mitrovčani još uvek fini, kulturni i uviđavni.

– Od kad sam dozivela tragediju izgubivši sina … mnogo ljudi pogotovo nepoznatih pozitivno me iznenadilo raznim gestovima, rečima koje mnogo znače… hvala im na ovome od srca – piše Marta M.

 Osetiti ljubaznost je dobro, svima se sviđa da budu shvaćeni, tretirani sa pažnjom i uljudno.

– Pamtim jedan zaista nezaboravan događaj prilikom susreta sa jednim starijim čovekom, renomiranim i poznatim piscem. Prilikom pozdravljanja na moju ispruženu ruku on je ispružio obe i rukovao se sa mnom. Toplina dobrodošlice i gest koji se pamti, piše Aleksandar M.

Svrha rukovanja je znak poštovanja i jednakosti.

– Svako jutro idem u prodavnicu, dešava se da je to kada i deca kreću u školu, jedna devojčica svako jutro se nasmeši i kaže „Dobro jutro. Kako ste?“ . Nije to ništa, rekao bi neko, ali ja češće doživljavam da deca utrčavaju, guraju se i uopšte me ne primete. Danas, retko komšije budu ljubazne, a deca još manje. Devojčica je sjajna i o njoj svima pričam. To je lepo vaspitanje, priča penzionerka Zora K.

Jedna čitateljka ceni postupak vozača, koji je sačekao da se ona isparkira sa parkinga u ulici Kralja Petra I.

– Vozim tek godinu dana, nije me sramota da kažem da još uvek parkiram tamo gde ima mesta za dva automobila, ali problem je kada je gust saobraćaj i kada treba da izađem sa parkinga. Često dugo čekam. Vidim da ima onih koji izlaze pa šta bude, ja nisam od tih. Pre neki dan je vozač automobila u sred špica u saobraćaju, stao iako je iza njega bila kolona i pokazao mi da izađem. Taj gest neću zaboraviti, bilo bi lepo da su svi takvi. Danas svi negde žure, trube, nema strpljenja, zaboravljaju ljudi da ima i mladih vozača kojima treba nekada ustupiti prednost i imati razumevanja, piše Milana Z.

Darko D. u penziji, napisao je da mu je mladić pomogao i pokupio ambalažu koja je poispadala iz papirne kese ispred Lidla.

– Padala je kiša, izlazio sam sa papirnom kesom iz prodavnice, nisam dobro odmerio koliko može da stane i kesa se pokidala. Mladić je prolazio automobilom, stao, parkirao i izašao da mi pomogne da pokupim ambalažu. Stavio mi je sve u korpu bicikla i doneo jednu kesu iz svog automobila za ostatak ambalaže. Bio sam ganut, ovo nisam doživeo godinama. Voleo bih da sretnem još jednom tog mladića i da mu zahvalim. Da je više ovakve dece, piše Darko D.

Ma koliko se činilo da ljubaznosti više skoro nema, prema onome što smo mi videli, to ipak nije tako, građani Sremske Mitrovice redovno otvaraju vrata, ima onih koji zaboravljaju da treba da puste da neko izađe da bi oni ušli ali takvi su u manjini i da većina ipak propušta na pešačkom prelazu.

Neki čak i plate parking ako je osoba zaboravila telefon.

Jednoj čitateljki je neko nepoznat platio parking SMS porukom jer je ona zaboravila telefon.

– Pretraživala sam tašnu koju sam stavila na haubu automobila, znate kakve su žene, sve sam sručila na automobil kako bih našla telefon. Prišao je jedan stariji šovek i pitao da li mi je potrebna pomoć. Stvarno je bila smešna situacija ali kada je čuo o čemu se radi insistirao je da mi uplati parking. Večno sam mu zahvalna, žurila sam po dete u igraonicu, da nije bilo njega, morala bih nazad kući po telefon ili da platim doplatnu za ceo dan. Ako pročita ovo prepoznaće se, sigurno, piše Zorana S.

Svi zavisimo od nekog drugog, postojimo samo kada smo u vezi sa drugim ljudima. Nije moguće biti ljubazan prema drugima ako nemate dobro mišljenje o samom sebi i nedostaje vam samopoštovanja.

Ukoliko ste i vi doživeli nešto prijatno od naših sugrađana, pozivamo vas da nam to napišete u komentarima teksta.

Možda Vam se svidi i