Ko su za banke rizični klijenti?

Od strane Ozon
0 komentar

U jeku pandemije korona virusa turistički sektor, ali i druge ugrožene delatnosti poput ugostiteljstva ili transporta, banke su stavile u zonu visokog rizika. Tako su zaposleni u ovim privrednim granama često ostajali bez mogućnosti da ostvare pravo na kredit, čekove, dozvoljeni minus i neke druge bankarske proizvode.

Zbog sukoba Rusije i Ukrajine trenutno su „na ledu“ kompanije koje posluju sa ovim zemljama, ali i njihovi zaposleni. Banke ih sada posmatraju kao rizične klijente, bez obzira na to da li su do sada bili uredne platiše i na vreme izmirivali sve svoje obaveze.

O tome kakva je politika banaka u Srbiji, da li postoje delatnosti koje su trenutno na “crnoj listi” i ko teško dolazi do kredita za ulaganje, ali i zbog čega ponekad ni zaposleni ne mogu da dobiju dozvoljeni minus, za Biznis.rs govori predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović.

“S obzirom na to da banke prate dešavanja i na mikro i na makroekonomskom nivou, prilikom odobravanja kredita vrše procenu kreditne sposobnosti dužnika, bilo da je reč o fizičkom ili pravnom licu. Kroz kreditnu sposobnost gledaju se svi mogući rizici”, ističe naš sagovornik.

Tako je, navodi primer, tokom pandemije problem bio transport, pa su se odmah proveravale sve transportne firme koje su zbog pada prometa procenjivane kao rizične i nisu mogle da dobiju kredit, jer se nije znalo šta će se dešavati u budućnosti i da li će moći da ga vrate.

Slična situacija se, prema njegovim rečima, dešavala i u turističkom sektoru. Zbog “pucanja” sezone i nemogućnosti putovanja, turističkim agencijama nisu odobravani krediti, a njihovi zaposleni ostali su bez mogućnosti da dobiju kredit, čekove ili dozvoljeni minus.

“I sada je identična situacija. Isti problem imaju sve firme koje na neki način posluju sa Rusijom i Ukrajinom, nešto uvoze ili izvoze. Sve je sada otežano, a banke kroz promet to mogu da vide. Znamo da je tamo rat, da pada kupovna moć stanovništva i da je sistem u kolapsu, pa ista situacija važi i za zaposlene u tim firmama”, kaže Gavrilović.

Politika banaka je takva da se firme procenjuju kao rizične i kada je reč o kreditima za ulaganje, a i kada su u pitanju zaposleni u njima. Naime, smatra se da će ukoliko promet pada firma imati problem da isplati plate, da će možda i prestati sa radom i zato se podjednako tretiraju i firma i zaposleni u njoj.

“Faktički, sudbina zaposlenog je vezana za sudbinu firme i banka ih na identičan način posmatra, kao klijente sa povećanim rizikom. To je potpuno opravdano, jer banka ima pravo na to. U tome nema ničeg nepoštenog i nemoralnog. Jedino što se iz svega toga zaključuje da banka daje novac klijentima kojima je manje potreban”, ističe naš sagovornik.

On objašnjava da banka živi od toga što klijentima prodaje svoje proizvode i ako ima manju prodaju time što ograničava broj klijenata snosi određene gubitke, ali procenjuje da joj je bolje da ne zaradi ništa, nego da ima gubitke.

“Tako se donosi odluka na nivou banke i onda to važi za sve proizvode – od dozvoljenog minusa, kredita, kartica”, dodaje on.

Gavrilović podseća da je to politika banaka decenijama unazad. Tako je bilo i 2008. godine kada je krenula svetska ekonomska kriza, pa su na udaru bili građevinari i auto placevi za prodaju vozila.

“Ipak, to je uvek kratkog daha. Kada prođe panika i ustali se dobro poslovanje, odnosno firme ne propadnu, banke se vraćaju na staro”.

Ko se kladi online ide na “crnu listu”

Ono što je zanimljivo, a u šta banke takođe imaju uvid kada je reč o fizičkim licima, jeste online klađenje.

“Banke su, recimo, počele da gledaju i promet fizičkih lica, pa ukoliko vide da se neko kladi stavljaju ga na crnu listu i neće da mu odobre kredit. Znači, sve što im je na neki način rizik – ne odobravaju. Vide, primera radi, na tekućem računu da se klijent kladi online, da to radi često i da nema neke velike prilive i posmatraju ga kao gubitnika”, ističe predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović.

Na pitanje imaju li banke pravo da na taj način i u toj meri “češljaju” račune građana, naš sagovornik odgovara potvrdno – jer je to platni promet koji se obavlja u njihovoj banci. On ne može da se sakrije, a banka ima uvid u sve te podatke.

Banke na svoje „crne liste“ stavljaju i rizične klijente, koji prema njihovim računicama i analizama neće moći da kredite za koje podnesu zahtev isplate. Kod svrstavanja nekoga u kategoriju „rizičnog“ presudno je sijaset faktora, između ostalog veličina kompanije u kojoj rade, dužina zaposlenja, istorija u banci, da li je bilo blokada i sl.

Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da su im preduzetnici na kraju februara dugovali oko 69 milijardi dinara. To je skoro 26 puta manje nego njihove veće kolege, pravna lica. Preduzeća su u zajmu od 1.788 milijardi dinara. Nije da malom biznisu ne treba finansijska podrška, već su bankarima rizični klijenti. Klasičan kredit još je nedostižniji mladim inovativnim poduhvatima, pa ih i ne dobijaju. Upućeni, međutim, upozoravaju da možda još nije vreme da se alternativnim izvorima otvore vrata srpskih startapa.

Svaka banka na osnovu svoje poslovne politike i procene rizika odlučuje da li će da odobri kredite. Preduzetnici su u suštini rizična grupa za banke zbog malog iznosa prihoda i male imovine – kaže Vladan Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. – Preduzetnici sa većim kapitalom imaju i bolji rejting kod banaka, pa im se mogu odobriti i veće pozajmice. Iznosi koje traže su od nekoliko stotina hiljada dinara do maksimalnih pet miliona dinara.

Dok je tokom prethodnih godina zaduženje i stanovništva i pravnih lica isključivo raslo iz meseca u mesec, kod preduzetničkih pozajmica ta kriva nije išla samo uzlaznom putanjom. Za godinu dana zabeležen je porast od oko 10 odsto, najveći pik dugovanja bio je u novembru i decembru, dok je početkom 2022. godine došlo do laganog pada.

Izvor: Biznis.rs/ Ozon

Možda Vam se svidi i