Kada nam koji dug zastareva za naplatu: Komunalije za godinu, porez za pet

Od strane Ozon
0 komentar

Računi za „usluge od opšteg ekonomskog interesa“, odnosno za komunalne usluge, nakon godinu dana zastarevaju, osim ukoliko neko od javnih preduzeća ne podigne tužbu protiv dužnika. Kada je reč o preduzetnicima, ovaj rok je tri godine.

Zakon o obligacionim odnosima reguliše sva dugovanja za komunalije tako da zastarevaju nakon 12 meseci od nastanka duga, tj. datuma na računu. Posle tog roka, trgovac ima pravo da tuži korisnika usluge koji, da bi izbegao naplatu duga, može da se pozove na rok zastarelosti.

Za koje sve usluge važi ovaj rok?

Za jednu godinu zastarevaju obaveze za komunalije, uključujući i telefon i kablovsku televiziju, ali i kazne za parking koje izdaje Parking servis. Za pet godina zastarevaju obaveze za sve vrste poreza, dok je opšti rok zastarelosti, po Zakonu o obligacionim odnosima – deset godina. On se primenjuje ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Za sva zastarela potraživanja važi pravilo – ako se plati makar jedan dinar, to automatski znači da je potrošač priznao ceo dug i moraće da ga plati. To je definisano Zakonom o obligacionim odnosima gde se navodi da se zastarevanje prekida kada dužnik prizna dug.

„Priznanje duga može se učiniti ne samo izjavom poveriocu, nego i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja“, pojašnjava se u članu 387 ovog zakona.

Za godinu dana zastarevaju sve obaveze koje dospevaju u mesečnim anuitetima, a odnose se na troškove domaćinstva. To su računi za telefon, vodu, električnu energiju, gas, daljinsko grejanje, iznošenje smeća, zatim računi za usluge fiksne i mobilne telefonije, kablovskih televizija…

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, za godinu dana zastarevaju i obaveze po osnovu pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.

Ukoliko dužnik od izvršitelja dobije rešenje o izvršenju ovakvog duga, on treba da izjavi prigovor zastarelosti, kada dolazi do obustavljanja postupka izvršenja. Taj princip, kaže, važi za sve ovakve račune.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, sve komunalne usluge koje pružaju komunalna i javna preduzeća zastarevaju u roku od jedne godine od momenta dospelosti (roka u kome obaveze treba da se plate).

Tri godine je rok u kojem zastarevaju obaveze po osnovu zakupnine – bilo da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu.

Takođe, ovaj rok važi i za dugove po osnovu ugovora o osiguranju, a prema osiguravajućim društvima.

Dug za porez zastareva za pet godina.

Ovaj rok od pet godina počinje da teče od 1. januara naredne godine od one u kojoj je nastala poreska obaveza.

To je predviđeno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Nakon isteka tog roka od pet godina, nastupa zastarelost naplate poreske obaveze, što za građane koji su poreski obaveznici zapravo znači da nemaju zakonsku obavezu da plate utvrđeni iznos poreza. U tom slučaju bi najbolje bilo da se građani pismenim putem obrate Poreskoj upravi i istaknu zastarelost predmetnog potrazivanja.

Za razliku od obaveza po osnovu komunalnih usluga, gde prinudnu naplatu rade javni izvršitelji, prinudnom naplatom poreskih dugova bavi se isključivo Poreska uprava.

Međutim, krovni zakon koji reguliše postupanja poreznika predviđa i da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza. To, praktično, znači da bi uručivanjem opomene za neplaćeni porez nastupio prekid zastarelost.

Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost, predviđa zakon.

Mobilni operatori najčešće koriste usluge specijalizovanih agencija za naplatu potraživanja.

Jedna je kada neko komunalno preduzeće proda potraživanje od građanina agenciji, za manje para nego što vredi, pa potom ta agencija zove potrošača i traži naplatu celokupnog duga s kamatom. Ovde je uglavnom reč o zastarelim potraživanjima koje dužnici ne moraju da plate.

Druga situacija je kada agencije, u ime i za račun samog preduzeća, pozivaju dužnike tražeći da namire svoj dug. 

Zakonom je zabranjeno da treće lice zove potrošača, ukoliko on za to nije dao dozvolu. 

Zakon o zaštiti potrošača smatra nepravičnom ugovornom odredbom davanje ovlašćenja trgovcu da prenese svoje ugovorne obaveze na treće lice bez saglasnosti potrošača.

Najčešće mobilni operatori i telekomunikacione kompanije angažuju ovakve agencije da se, u njihovo ime, bave naplatom potraživanja. 

Možda Vam se svidi i