I od uzgoja jaganjaca se može pristojno živeti

Od strane Ozon
0 komentar

Iako ga selo, Salaš Noćajski, pa i Srbija poznaju po uzgoju paunova, Dragan Lukić i njegova porodica, pre oko sedam godina, posvetili su se uzgoju i jaganjaca. Pokrenuli su ovaj posao, kako bi se lakše živelo. Skromnim početnim kapitalom i sa mnogo porodičnog rada pokazali su da su poslovni uspesi mogući kada se radi porodični posao.

Od uzgoja jaganjaca  živim, to mi je izvor prihoda, tovim jaganje cele godine, trenutno sam na teritoriji severne Mačve i Srema i tu sam jedan od većih tovljača, radim s klanicama, salama za proslave, kao i domaćinstva kome šta treba za slave i ostalo, kaže Dragan.

Kada je reč o uzgoju jaganjaca, naš sagovornik napominje da su ulaganja velika ukoliko želite za kratak period da oformite veliko stado, dok su ona minimalna ako postepeno razvijate posao.

Ne bih savetovao da se sa tim počinje,  bez pomoći nekoga ko bi znao vise o uzgoju. Početak je težak. Tu treba radnog iskustva, ja sam krenuo pre 7-8 godina, tovio sam bikove, svinje, našao sam se u jaganjcima.  Ali, ako tražite posao, na selu, gde možete zaradi, ako svi u domaćinstvu radite oko domaćih životinja, ekonomska računica je veoma je mala za ovoliki posao, ipak zarade ima, ako izdržite i razvijate posao.

Danas, posle više godina, ljudi su me upoznali,  imam jagnje na stanju uvek, a ne moram da radim sa nekim, mogu sam, snalazim se u tome. Narvno, bez porodice ništa ne bih uspeo.

Draganu Lukiću pomaže kompletna porodica. Žena i ćerka voze traktor, rade one malo lakše poslove, ako takvih i ima.

Za hranu spremim oko 3000 bala, platim taj rad i izđubravanje, tu mi trebaju ljudi, to je krvav posao, neće niko da radi, dnevnice su 30 eura, supruga ili ćerka voze traktor, suprug nađe 3-4 jaka momka i kompletna porodica je uključena, svi radimo sem supruge, ona samo vozi traktor. Imam volju i energiju i to volim, našao sam se u tome, živim od toga. Hrana je skuplja, bala sena je 400 dinara, kukuruz preko 30 dinara, hranim ih plevom od suncokreta, plevom od sojine sačme i kupujem premikse, nalazim profit i dotovljavam jaganjce. Postoji zarada u ceni, ne želim da stamen sa ovim poslomm.

Najbolje sam prošao 2018. godine i najbolje sam zaradio. Kovid kada je počeo, sve je bilo zatvoreno, plaćao sam jaganje 300 dinara, nisam ništa zaradio, izgubio sam oko 2500 eura, nisam stao, verovao sam da ću zaraditi i da ću prebobati tu 2020 godinu, ne ponovila se.

Bavljenje ovim poslom ne oduzima previše vremena, što je još jedna prednost. Iskusni uzgajivači za stado od 100 jaganjaca ne trebaju više od četiri sata rada dnevno. Takođe, za tu veličinu stada nije potrebno angažovati dodatnu radnu snagu. Međutim, posle nekoliko godina Dragan i njegova porodica proširili su posao, pa tokom godine dođu i do 800 jagnjadi ukupno.

Kupim jagnje i dohranim ga. Sada imam oko 200 komada, za godinu imam između 750 do 800. Ima zarade, ne bih radio da nema. Za sve ove godine  povezao sam se sa klanicama, najviše sa Agropapukom, klanici Slavija iz Šapca i imam subvenciju od države. Sve se radi kao nalaže veterinar I zakon. Kupim jagnje, izvadim krv, prijavim veterinarskoj službi, dobijem otpremnicu za konkurs Ministarstvu poljoprivrede gde dobijem 2000 dinara po jagnjetu.

Jaganjci su kod nas sve traženiji, nije nikakav problem prodaja. Najbolja prodaja je pred praznike.

Klanice koje kolju traže za praznike i tad je najudarnije. Ja ne izvozim, ja se bavim samo tovom ali moje jagnje može da završi bilo gde, jer radim sa farmama koje izvoze.

Do nedavno je cena po kilogramu je bila 400 dinara, budili su me u toku noći, potražnja je velika. Sada je cena nešto manja, ali je zarada i dalje dobra, smatram, da  ove godine ko ima jagnje može da zaradi, krenuo je izvoz za Makedoniju, Izrale i arapske zemlje.

Ja ne odustajem, imam sada oko 100 komada jagnjadi, planiram još  200-250 za Uskrs i Prvi maj, i nadam se da će sve proći kako treba. Od nečega se na selu mora živeti, probao sam mnogo raznih načina zarade na selu, ali do sada nemam lošeg iskustva u ovom poslu. Konkurišemo  za razne subvencije i olakšice i nastavićemo to da radimo. Želja nam je da ovo ostane porodična proizvodnja. Od ovoga sada pristojno živimo. Zavoleli so ovaj posao, uzgoja jaganjaca, nema nervoze i napetosti sa kojom se inače susrećete u svakodnevnom životu – završava svoju priču Dragan.

Možda Vam se svidi i