Danas je 25. maj, dan koji je nekada u socijalističkoj Jugoslaviji slavljen kao Dan mladosti

Od strane Ozon
0 komentar

Ovaj poseban praznik je s jedne strane smatran rođendanom Josipa Broza Tita, a s druge predstavljao manifestaciju opšte radosti, proslavu mladosti i optimizma.

Hiljade mladih iz cele Jugoslavije učestvovalo je svake godine u nizu manifestacija vezanih za proslavu Dana mladosti.Štafeta je polazila iz različitih delova zemlje, u skladu s tada standardnom primenom ključa, odnosno ravnopravne zastupljenosti, da bi potom bila nošena rukama mladih koji su je pronosili širom zemlje. Obilazila je čitavu Jugoslaviju, a kulminacija je bila manifestacija, slet, na tadašnjem Stadionu JNA, gde je predavana Josipu Brozu Titu. Svake godine su menjana polazna mesta, rute, i oni koji su štafetu predavali predsedniku. Od Drugog svetskog rata 25. maj obeležavan je kao rođendan maršala Tita, da bi počev od 1957. godine, upravo na njegovu inicijativu, bio nazivan Danom mladosti.

Štafete, ukrašene palice, tada nazivane „Titova štafeta“, koje su najčešće nosile i nekakvu poruku, a u svakom slučaju imale simbolički značaj, menjale su izgled i formu. U socijalističkoj Jugoslaviji, štafeta se pojavila na inicijativu omladinske ogranizacije Kragujevca, počev od 1945. Tih godina, maršalu Titu je predavano više štafetnih palica, a ne samo jedna kao docnije. Zanimljivo je da je prve godine svečana predaja štafeta obavljena u Zagrebu. Potom se to događalo u Beogradu, i to pred zdanjem Belog dvora, zaključno s 1956. godinom. Od tada čitava manifestacija je nazivana Dan mladosti, a štafeta je dodeljivana na Stadionu JNA, građenom do 1951, iako je korišćen od kraja 1949. Na stadionu je pritom održavan veliki slet, s nizom prigodnih igara i gestova i manje-više jasnom simbolikom u duhu vrednosnog modela onog vremena. Naglašavane su poruke vezane za izgradnju socijalizma, radničkog samoupravljanja, tekovine NOB-a, docnije i nesvrstavanja, i posebno je naglašavana parola o bratstvu i jedinstvu. Manifestacije te vrste bile su uopšte karakteristične za onovremene socijalističke zemlje, u skladu s tada široko negovanim kultom ličnosti.

Dan mladosti na taj način proslavljan je od 1957. do 1979. godine, kada je štafeta poslednji put uručena Josipu Brozu Titu na Stadionu JNA. On je poslednjem donosiocu štafete uobičajeno poklanjao zlatan sat. Proslave Dana mladosti nastavljene su, u skladu s tadašnjom parolom „I posle Tita -Tito“ sve do 1987. Dakle i pošto je Josip Broz Tito preminuo 4. maja 1980. Te godine štafeta je položena na njegov odar u holu Skupštine tadašnje SFRJ. Od tada, štafetu je na Stadionu JNA primao prvi čovek Saveza socijalističke omladine Jugoslavije. Poslednji slet na Dan mladosti održan je 25. maja 1987.

Januara naredne 1988, odlučeno je da se štafeta i prateće manifestacije obustave. Te 1987, štafeta mladosti bila je propraćena ozbiljnim skandalom. Likovno rešenje plakata povodom Dana mladosti koje je te godine izradila umetnička grupa Novi kolektivizam, sastavni deo pokreta „Neue Slowenische Kunst“, bio je očigledna prerada nacističkog propagandnog plakata. Autor rada koji je prerađen bio je Rihard Klajn (1890 – 1967) poznati nemački umetnik, rukovodilac Minhenske škole primenjenih umetnosti, koji je kulminaciju uticaja doživeo u vreme nacizma, brojnim slavljenim propagandim radovima. Namera je nesumnjivo bilo ukazivanje na zajedničke crte ili sličnosti totalitarnih režima. Iako se u sećanju većine negdašnjih građana Jugoslavije štafeta, kao i slet, vezuju za proslavu Dana mladosti, oni su zapravo u našoj istoriji bitno stariji. U vreme Kraljevine Jugoslavije, i ranije, održavani su sokolski sletovi, takođe kao manifestacije mladosti, zdravlja, optimizma. Tada više kao sportsko-patriotski skupovi, u skladu s panslovenskim načelima sokolskog pokreta. Uostalom i himna koja je korišćena u socijalističkoj Jugoslaviji „Hej Sloveni“, iako je sve vreme traženo drugo rešenje, zapravo je sokolska svečana pesma, poznata širom slovenskog sveta. Čak i sama štafeta korišćena je i ranije. Poznata je recimo sokolska štafeta nošena 1935. godine, od Sarajeva do Oplenca, na grobno mesto kralja Aleksandra Karađordevića, tvorca Jugoslavije. Prethodnih godina, 25. maj, nekada Dan mladosti, po pravilu je bio povod za okupljanja poštovalaca dela i ličnosti Josipa Broza Tita, i uopšte onih koji se s nostalgijom sećaju negdašnje Jugoslavije.

Tanjug

Možda Vam se svidi i