Da li plata može biti umanjena za vreme godišnjeg odmora?

Od strane Ozon
0 komentar

Leto je vreme kada najviše građana Srbije koristi godišnje odmore, ali mnogi postavljaju pitanje poslodavcima da li će dani odsustva biti plaćeni kao i redovan rad.

Prema Zakonu o radu zaposleni za vreme godišnjeg odmora ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pravnik iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa Vukašin Vuković u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da je pre svega važno napraviti razliku između pojmova plate koja se isplaćuje za rad i vreme provedeno na radu i naknade zarade koja se isplaćuje za vreme korišćenja godišnjeg odmora, a koja predstavlja prosek zbira svih iznosa mesečnih zarada u proteklih 12 meseci.

Ukoliko se zaposlenom u proteklih 12 meseci menjala plata, naknada zarade za period korišćenja godišnjeg odmora se može razlikovati od iznosa plate koju bi zaposleni primio za taj period da nije bio na godišnjem odmoru. Naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposlenom se isplaćuje u punom iznosu, koji se utvrđuje u skladu sa navedenim kriterijumom”, kaže Vuković.

Na pitanje da li radniku može biti smanjena ili povećana plata za vreme korišćenja godišnjeg odmora, naš sagovornik navodi da poslodavac ima mogućnost promene visine zarade.

Poslodavac može zaposlenom smanjiti ili povećati zaradu za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Ključna stvar u vezi sa smanjenjem ili povećanjem plate zaposlenog jeste nastupanje određenih zakonskih pretpostavki čije se ispunjenje zahteva, a činjenica da li zaposleni u tom trenutku koristi godišnji odmor u ovoj situaciji nije relevantna”, ističe Vuković.

Takođe, poslodavac ima pravo u određenim okolnostima i da zaposlenom skrati ili izmeni vreme korišćenja godišnjeg odmora.

“U skladu sa odredbama zakona o radu, poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Poslodavac će u ovom slučaju doneti izmenu rešenja o korišćenju godišnjeg odmora”, objašnjava pravnik.

Minimalna dužina godišnjeg odmora u Republici Srbiji je 20 dana, odnosno srazmerni deo u tekućoj godini, obzirom da se pravo na godišnji odmor stiče već nakon mesec dana zaposlenja u tekućoj kalendarskoj godini.

Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Ko ima pravo na odmor duži od 20 dana?

U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

– Radnog iskustva (za pet godina radnog iskustva dodaju se tri radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva- četiri radna dana

– Složenosti poslova ( za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se dva radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu- četiri radna dana)

– Doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude)

– Uslova rada (npr. rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum)

– Brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično

Izvor biznis.rs

Možda Vam se svidi i

Ostavi komentar