Da li će se i kako proveravati tačnost podataka na popisu i kakve su tu kazne?

Od strane Ozon
0 komentar

Građani koji odbiju da učestvuju u popisu po zakonu mogu biti novčano kažnjeni od 20.000 do 50.000 dinara.

Prema domaćim propisima, učešće na Popisu je obavezno, odnosno građani bi morali da daju tačan odgovor na 66 od 69 postavljenih pitanja. Izuzetak su pitanja o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, na koja građani nisu dužni da daju odgovor, podseća Danas.

Međutim, sagovornici Danasa smatraju da niko neće biti kažnjen zbog davanja netačnih odgovora, jer niko do sada i nije, već da zakonske odredbe više služe da zaplaše ljude ili, pak, da ih motivišu da učestvuju u popisu.

Zoran Gavrilović, istraživač BIRODI-a, ističe za Danas da većinu podataka koji se sakupljaju država ima. „S druge strane, kada se radi istraživanje, uvek se radi provera podataka koji se sakupe. Postoje razne metode, jedna od njih je Banfordov zakon i BIRODI će raditi tu vrstu analize kada se završi popis, ali ne pojedinačnu analizu, već kvalitet podataka. Što se tiče provere pojedinačnih podataka, to može samo država, jer ona ima mogućnost. Sankcije nisu tu od pomoći, već medijska kampanja i sprečavanje teorija zavere„, smatra Gavrilović. Advokat Nikola Lakić ukazuje na to da niko do sada nije kažnjen zbog prekršaja u vezi sa davanjem netačnih podataka na popisu stanovništva, kao što najverovatnije neće biti ni kažnjen nakon ovog popisa. „Ovde se ne radi o mogućem kažnjavanju građana kao posledici za davanje netačnih podataka, već o pretnji izvršne vlasti, koja strahom vlada više od deceniju nad građanima Srbije. Glavni cilj medijskog izveštavanja režimskih „medija“ jeste zastrašivanje građana kako u drugim situacijama, tako i u ovoj„, ocenjuje Lakić. On dodaje da bi prekršajni sud u zakonom predviđenom postupku trebalo da utvrdi odgovornost određenog lica koje bi dalo netačne podatke tokom popisa. „Međutim, sam postupak pred prekršajnim sudom bio bi komplikovan i dugotrajan, i teško da bi neko mogao da bude osuđen osim pod pritiskom izvršne vlasti. Kako do sada niko nije kažnjen zbog ovog prekršaja, za očekivati je da i nakon ovog popisa neće biti kažnjenih građana„, smatra Lakić. Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, navodi da je popis, generalno, mera koju u uređenim državama u određenim vremenskim intervalima vlasti sprovode s ciljem da stvore što objektivniju sliku stanja da bi u skladu sa tim definisali mere ekonomske, socijalne, demografske i drugih politika. „Građani popis tamo po pravilu doživljavaju kao normalnu i korisnu aktivnost i u skladu sa tim se ponašaju. Ali u uslovima neuređene države, duboko podeljenog društva i nepoverenja u vlast koja vrlo često krši i Ustav i zakone, i zloupotrebljava baze podataka o građanima, neizbežno se i u medijima i na društvenim mrežama otvaraju pitanja mogućih zloupotreba ličnih podataka, friziranja podataka uopšte, pa tako i (ne)tačnosti podataka„, kaže Šabić. Što se tiče kazni, dodaje, one su predviđena zakonska pretnja u cilju što sveobuhvatnijeg popisa i kompletnijih rezultata. „Pogotovo kad je reč o navodno netačnim odgovorima to je pretnja „praznom puškom“. Male su šanse da se tačnost odgovora zaista proverava, a praktično nema načina da se proveri da li je odgovor netačan zbog namere popisivanog ili zbog greške popisivača. Ne potcenjujući značaj otvorenih pitanja, mislim da građani treba da se odazovu popisu kao načelno korisnoj aktivnosti, a da javnost i stručna i opšta prate tok i efekte, i insistiraju na doslednoj primeni zakona i odgovornosti nadležnih za eventualne greške i zloupotrebe„, zaključuje Šabić. Inače, kazne su predviđene i za popisivače koji ne bi smeli da insistiraju na odgovorima na pitanja o nacionalnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, a ako to čine,  kazne navodno do 50.000 dinara.


Izvor: 021.rs

Možda Vam se svidi i