Aleksandar Dejanović. Mitrovčani najzaslužniji za dobar imidž grada

Od strane Ozon
0 komentar

SREMSKA MITROVICA. Grad čine ljudi. Pored istorije, ulica, parkova, kulturnog i zabavnog sadržaja, na duh jednog mesta najviše utiču njegovi stanovnici. Za neke od njih znaju svi, jer se bave javnim delatnostima, dom su drugi anonimni, ali jednako značajni za dobar glas, u ovom slučaju, našeg grada.

Pitali smo naše čitaoce koji naši sugrađani najviše doprinose dobrom imidžu Sremske Mitrovice i zašto, a sada vam predstavljamo i rezultate naše ankete. Pristiglo je mnogo predloga kao što su, Milijana Nikolić, Snežana Bogićević, Katarina Zec, prof.dr Srđan Ninković, Dušan Pavlić, svi slikari, Tamara Pajkanović, Vesna Stanimirović … drugi vaš predlog, koga ćemo predstaviti u vaše ime jeste Doktor Aleksandar Dejanović.

Printscreen Youtube

Niko tako pesmom nije mogao dočarati ravan Srem, širok i moćan Dunav, te Savu kad je u talasima, veselu sremačku svadbu u čezama i fijakerima koje su vukli gizdavi konji vrani, beli i dorati, a o umešnim i lepim Sremicama da se i ne govori, kao doktor Aleksandar Aca Dejanović. Pevao je uvek lako, sa osmehom na usnama, veselim licem i veoma živahan u svakoj prilici. Slušaocima je pružao privilegiju da osete lakoću života uz pesmu i svirku. Tako je to trajalo više od pola veka. Ostavio je neizbrisiv trag jedinstvenom bojom glasa koji je i danas mera najvišeg dometa umetnosti najlepšeg instrumenta na svetu — glasa. Kad je to učinio navršio je 77 godina života i otišao je, sigurni smo, u raj.

Doktor Aleksandar Aca Dejanović je rođen u selu Stari Ledincim, sa one strane Fruške gore, gledajući od reke Save i iz Sremske Mitrovice. Mladi Sremac se rešio da nauči da jednog dana vadi i popravlja zube, misleći ponajpre na svoje seljane, a onda i na gradsku gospodu. I zbog toga  je stigao na studije u Beograd. Bilo je to prvih godina nakon drugog strašnog rata u 20 veku. Studije duge i teške. Siromaštvo koje je rat doneo, otežavalo je mogućnost mladim i ambicioznim ljudima da nešto u životu nauče i da žive od toga što su naučili.

Pored želje da izuči za zubara, Aca je kao dete pokazao da ima talenta za pesmu. Za tako štogod u seljačkoj kući nije niko mario nešto posebno. Pesma i svirka bile su razonode od kojih se nije moglo živeti. Bar to nije bilo moguće u selu. Mladi student, znajući svoje imovno stanje, brzo je uvideo prednosti velikog grada ako si za pesmu bogomdan. Studirajući počeo je pevati po beogradskim kafanama. U početku je to bilo na molbu orkestara da ga puste da otpeva poneku pesmu. Naravno, za badava. Kasnije su iskusni beogradski muzičari shvatili da imaju pred sobom mladića božanstvenog glasa. Aca je pevao sevdalinke i srpske narodne pesme šumadijskog melosa. Gosti beogradskih kafana nikako da se odluče da li je Bosanac ili Šumadinac. Na pamet im nije padalo da je Sremac dok ga nije pod svoje uzeo čuveni primaš Radio Beograda Todor Familić, Sremac iz Zemuna, čuvši ga u nadaleko čuvenoj beogrdskoj kafani „Orač“.

— Mladiću, šta ti tražiš ovde u kafani? Ti treba da pevaš za Radio Beograd! Ja ću te preporučiti Carevcu da te čuje. Takav glas mi nemamo u radiju. Doduše, ima sjajnih pevača, ali ti si posebno nadaren za pesmu. Kad možeš da dođeš u Radio Beograd, ja ću te čekati? — bilo je na kraju pitanje primaša Todora.

— Molim vas, gospodine, ja sam došao ovde da studiram medicinu, a ne da budem pevač. Ja pevam zato što mi treba novaca da preživim u Beogradu na studijama, a ne da bi me čuo Carevac i da tako ostanem bez diplome koju moram podneti ocu na uvid kad se vratim iz Beograda — govorio je sasvim ozbiljno Aca.

Ništa tada nisu vredeli razgovori buduća dva prijatelja. Tek posle više od dva meseca Todor je nagovorio Acu samo da dođe na audiciju, pa ako ga prime, nek sam odluči šta hoće. Aca je na to pristao i stao iza mikrofona u studiju za audicije u Radio Beogradu. Iz njega bio je orkestar kojim je maestralno upravljao čudesni violinista Vlastimir Pavlović Carevac. Aca je pevao bez straha i treme. Kafana je najbolje mesto gde se sve treme i strah od veličine briše. Carevac je svirao i uživao kako Aca srpsku narodnu pesmu Šumadije i najednom ga upita, pre toga spustivši violinu, a orkestar stade:

— Odakle si ti mladiću ?

— Iz Ledinaca! — ponosno odgovori Aca.

— A, ‘de ti je to? — ponovoće Carevac.

— U Sremu! Kako to vi ne znate? — upitno sa osmehom odgovori Aca.

Carevac malo zaćuta, pa reče:

— Što ne pevaš nešto iz Srema kad si Sremac? — malo oštrije upita Carevac.

Aca oćuta malo i pusti glas: Širok Dunav, ravan Srem… U studiju se sve pretvorilo u uho. Aca otpeva celu pesmu bez muzičke pratnje. Usledio je snažan aplauz čitavog orkestra. Carevac ga lupi gudalom po glavi. Bio je to znak da je primljen na audiciji za stalnog pevača Radio Beograda. Imao je tada 24 godine i bio pri kraju studija.

Usledili su konceti sa grupom najpoznatijih pevača tog doba širom Jugoslavije. Aca je postao zubar i zaposlio se da radi ono što je kao dečak sanjao u svojim Ledincima. Najveći deo svog života proveo je u Sremskoj Mitrovici, odatle išao širom sveta i u nju se vraćao.

Na tim putovanjima gde je pevao narodu sreo je svoju životnu saputnicu Jelenu Keler koja je rasala u Bijeljini i u Mačvanskoj Mitrovici gde joj je otac imao zanatsku radnju u vreme Drugog svetskog rata.

Jelena je imala veoma prijatan bajkovit glasa. Kad je osnovan Državni ansambl narodnih pesama i igara „Kolo“ 1949. godine među prvim je bila primnjena na audiciji. U tom ansamblu je doživela penziju koju i danas uživa u Sremskoj Mitrovici.

Jelena je 1951. godine u engleskom gradu Langolenu, sa ansamblom Kolo bila učesnik takmičenja evropskih naroda u narodnoj pesmi i muzici. Na tom festivalu učestvovala je 31 evropska država. U konkurenciji od više od 50 pevača Jelena je postala prvakinja Evrope u pevanju narodnih pesama. Sjano je otpevala staru dobru narodnu pesmu Kaži libe Stano i oduševila žiri i publiku pa je kao pobednica dve pesme pevala na molbu publike. Tada se pevalo u akustičnoj sali, bez mikrofona i muzičke pratnje. […]

Doktor Aca je pevao skoro do poslednjeg dana svog života. Danas njegove pesme veoma dobro peva njegov i Jelenin sin doktor Bogdan Dejanović, hirurg u sremskomitrovačkoj Bolnici.


YouTube: Aleksandar Dejanović

Miomir Filipović Fića 

Možda Vam se svidi i

Reset password

Enter your email address and we will send you a link to change your password.

Get started with your account

to save your favourite homes and more

Sign up with email

Get started with your account

to save your favourite homes and more

By clicking the «SIGN UP» button you agree to the Terms of Use and Privacy Policy
Powered by Estatik