Sve o novom Pravilniku o porezu na dodatu vrednost

Od strane Ozon
0 komentar

Ministarstvo finansija Republike Srbije donelo je Pravilnik o porezu na dodatu vrednost (Pravilnik) koji je stupio na snagu 21. aprila 2021. godine, a primenjuje se od 1. jula 2021. godine.
Pravilnik menja 27 starih pravilnika, koji su bili na snazi do 30. juna 2021. godine.

Cilj donošenja Pravilnika
Cilj donošenja Pravilnika je objedinjavanje materije o PDV-u u okviru jednog pravilnika i omogućavanje svim zainteresovanim licima da se na jednostavniji način upoznaju sa svojim poreskim obavezama. Nesistematičnost i disperzija propisa u 27 pravilnika pored Zakona o porezu na dodatu vrednost (Zakon) otklonjena je donošenjem novog pravilnika, a važno je istaći da je, pored sveobuhvatnosti, Pravilnik doneo i neka nova rešenja koja će potencijalnim korisnicima biti od značaja.
Dakle, od 1. jula 2021. godine celokupna materija o PDV-u se svodi na 5 dokumenata:
• Zakon o porezu na dodatu vrednost• Pravilnik o porezu na dodatu vrednost• Uredba o količini rashoda na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost• Uredba o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se u smislu Zakona smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo• Uredba o izvršavanju Zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.
Pravilnikom su doneta i izvesna nova rešenja, uključujući:
• preciziranje i konkretizaciju postojećih pojmova,• implementaciju stavova Ministarstva finansija u Pravilnik,• promenu postojećih pravila.
Neke od najznačajnijih izmena tiču se prometa u oblasti građevinarstva, prenosa poslovne celine, prometa dobara bez naknade, zamene dobara u garantnom roku. Ove izmene detaljno objašnjavaju stručnjaci iz Milosevic Law Firm.

Promet u oblasti građevinarstva 
Pravilnik propisuje u članu 25. da određene aktivnosti neće potpadati pod pojam prometa iz oblasti građevinarstva. Te aktivnosti su:
1. Popravka opreme koja čini sastavni deo objekta, uključujući i popravku delova te opreme,2. Popravka instalacija i delova instalacija iz člana 24. stav 1. tačka 12) ovog pravilnika (vodovodnih, grejnih, kanalizacionih i klimatizacionih instalacija),3. Isporuka sa ugradnjom, odnosno ugradnja elemenata za kuhinju (sudopera, radna ploča, viseći element…), kupatilo i drugog nameštaja,4. Isporuka i ugradnja uređaja za grejanje i hlađenje,5. Isporuka i ugradnja sistema za zalivanje i navodnjavanje,6. Isporuka dobara i pružanje usluga u okviru uređenja zelenih površina. 
Uvodi se i novitet u pogledu glavnog i sporednog prometa, gde se primenjuje akcesornost. Dakle, sve što važi za glavni promet i usluge odnosi se i na sporedni promet. Ako je reč o glavnom prometu dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, a kao sporedan promet se vrši promet dobara i usluga koje nisu iz oblasti građevinarstva – smatraće se da je izvršen samo promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva. 
S druge strane, ako se uz promet dobara i usluga koji se ne smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva vrši sporedan promet dobara i usluga koji se smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, u tom slučaju smatra se da je izvršen promet dobara i usluga koji se ne smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva.

Promet dobara bez naknade
U skladu sa Pravilnikom, u svaki drugi promet dobara bez naknade iz člana 4, stav 4, tačka 2 Zakona ne spada besplatno davanje flajera, brošura, kataloga i sličnih dobara namenjenih informisanju potencijalnih kupaca o obavljanju delatnosti obveznika.

Zamena dobara u garantnom roku 
Zamena dobara u garantnom roku regulisana je članom 6. Zakona o PDV-u. Zamenom dobara u garantnom roku, bez naknade, u skladu sa uslovima iz garancije smatra se da nije došlo do vršenja prometa pa se samim tim i ne plaća PDV. Zamenom dobara u garantnom roku iz člana 6. zakona o PDV-u ne smatra se zamena rezervnih delova i slično u okviru popravke ili servisa određenog dobra. Ako se imaocu garancije zamena dobara u garantnom roku vrši uz obavezu plaćanja dela naknade, tada je obveznik PDV-a dužan da na taj deo naknade obračuna PDV.

Izdavanje računa 
Obveznik je dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga. Kada su u pitanju vremenski ograničene ili neograničene usluge čije je trajanje duže od godinu dana, poreski obveznik je dužan da izda periodični račun s tim da period za koji se izdaje taj račun ne može biti duži od godinu dana. Poreski obveznik je dužan da izda račun čak i ako je naplatio naknadu ili deo naknade i pre nego što je izvršio promet dobara ili usluga (reč je o avansu), s tim da mu se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je PDV sadržan.
Obveznik PDV nema obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona za:
• promet dobara i usluga koje se vrše fizičkim licima, sa izuzetkom preduzetnika, koji nisu obveznici PDV-a. Dakle obaveza izdavanja računa nije obavezna ako se račun izdaje fizičkom licu koje nije obveznik PDV-a, a nije ni preduzetnik. Međutim, ukoliko lice nije obveznik PDV-a, ali jeste preduzetnik, postojaće obaveza izdavanja računa iz člana 42. Zakona,
• promet dobara i usluga za koje je zakonom o PDV-u (član 25) propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak, osim ako nije pravilnikom predviđeno nešto drugo. Širok spektar prometa dobara i usluga je predviđen članom 25. Zakona (kreditni poslovi uključujući posredovanje kao i novčane pozajmice, usluge iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga, usluge osiguranja i reosiguranja, usluge zakupa stanova, ako se koriste za stambene potrebe, usluge koje pružaju lekari, stomatolozi, itd.),
• lukrativni promet dobara i usluga (bez naknade).

Dodatna pojednostavljenja u vezi sa izdavanjem računa:
Ako se račun izdaje na dan kada je izvršen promet dobara, odnosno usluga, račun za taj promet ne mora da sadrži i podatak o datumu prometa dobara, odnosno usluga.
Kada se posle izvršenog prometa dobara i usluga promeni naknada za taj promet, obveznik PDV-a izdaje dokument o povećanju ili smanjenju naknade, odnosno dokument o povećanju ili smanjenju osnovice, koji naročito sadrži podatke iz člana 182. ovog pravilnika.
U računu koji izdaje turistička agencija za jedinstvene turističke usluge, umesto podataka iz člana 42. navodi se podatak o ukupnom iznosu naknade za te usluge i napomena da u računu nije iskazan PDV u skladu sa članom 35. Zakona.
Ako se naknada za promet dobara, odnosno usluga naplaćuje u stranoj valuti, iznos osnovice i iznos PDV, odnosno iznos naknade za pojedinačne promete dobara i usluga može biti iskazan u stranoj valuti, a podatak o ukupnom iznosu osnovice i ukupnom iznosu PDV, odnosno ukupnom iznosu naknade mora biti iskazan u dinarima.

ZaključakUvođenje jedinstvenog pravilnika odražava težnju Ministarstva finansija da reformiše obimne, nesistematične podzakonske akte, i podvede ih pod jedan pravilnik, te na taj način da omogući poreskim obveznicima da se na jednostavniji i brži način upoznaju sa propisima i pojmovima koji razrađuju i dodatno objašnjavaju Zakon o PDV-u. S tim u vezi, iako su ideja i namera Ministarstva finansija dobre, praksa će pokazati domet realne primene Pravilnika, kao i da li će on ispuniti očekivanja kako Ministarstva finansija, tako i privrednika.

Za više informacija o ovoj temi, možete kontaktirati Milosevic Law Firm.

Izvor eKapija

You may also like