Sutra počinje Božićni post. Post ne znači samo odricanje od hrane

Od strane Ozon
0 komentar

Božićni post ustanovljen je kao četrdesetodnevni post na saboru 1166. godine i predstavlja pripremu za veliki praznik Hristovog rođenja.

Post ima za cilj udaljenje od svega što vodi grehu, ali ne mora biti za sve isti – zavisi od uzrasta, zanimanja i stanja tela pravoslavnog vernika.

Duhovnik može da izvrši izmene i odredi drugačiju meru uzdržavanja, kao i da vas razreši od posta.

Ako biste ispoštovali veliki Božićni post i pričestili se 7. januara, ovih pravila treba da se pridržavate.

Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim.

  • Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?“, prenose se reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.

Pored ovog najvažnijeg pravila, u Svetom pismu piše „ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga“, što znači da je čovek čoveku brat, zbog čega treba da budete tolerantni, da poštujete i pomažete drugima, a to se može postići samo ako niste besni i sebični.

Takođe, u postu se treba pokajati, ispovedati, olakšati svoju dušu i očistiti sebe. Ne treba telo mučiti postom ako ćemo biti besni, ako ćemo se svađati i želeti zlo bližnjem svom.

Svaki vernik koji želi da posti pre svega treba da se uzdrži od loših misli i da u sebi neguje hrišćanske vrline, a tek onda da razmišlja o hrani.

Pravoslavni vernici započinju Božićni post koji će trajati tačno 40 dana i kojim se pripremaju za najrodosniji hrišćanski praznik, rođene Isusa Hrista (Božić).
Post je verska odluka, koja podrazumeva odricanje od određenih namirnica, posebno onih životinjskog porekla.

Božićna post počinje 28. novembra i traje do pravoslavnog Božića 7. januara. Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda i ne jedu jaja.

Međutim, loše misli i dela treba potpuno isključiti. Dakle, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava i dobročinstava. Podvig posta je kako telesni, tako i duhovni.

Pravoslavno hrišćansko shvatanje je jasno. Post je duševna hrana, priprema za svetu tajnu pričešća, savladavanje iskušenja i stremljenje ka čistoti duha i tela.

Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim.

“Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?”, prenose reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.

U Svetom pismu piše “ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga”, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.

Pozitivni efekte na ljudski organizam
Pored verskog značaja post ima pozitivne efekte na ljudski organizam, jer će se svakako desiti detoksikacija organizma u narednih 40 dana. S obzirom na to, da se u toku posta koriste isključivo namernice biljnog porekla koje sadrže mnogo proteina, vitamina i minerala, ali i celulose, post će imati veoma pozitivan efekat na telo i organizam.

Post ne podrazumeva jednoličnu dijetu ili gladovanje, već uravnoteženu ishranu namernicama biljnog porekla.

Postiti možete i kad to ne predviđa verski kalendar. Naime, post ima, pokazala su naučna istraživanja, i neverovatan pozitivan uticaj na zdravlje. Kada organizam posti, makar i sasvim kratko vreme, pokreću se takozvani geni za popravku tela, a to donosi dugoročne koristi.

Možda Vam se svidi i