Priča o jednoj od najobrazovanijih Mitrovčanki

Od strane Ozon
0 komentar

Wilhelmina Im 1885.-1963.

Wilhelmina Im rođena je 17. septembra 1885. godine u Mitrovici, od oca Petra Im  i majke Marije Im devojački Trumić.

Živela je u ulici Niska broj 17 u Mitrovici. Posle 1945. godine  ta ulica promenula je naziv u Svetozara Miletića. (iza hotela Sirmium, prema Savi)

Priča o jednoj od najobrazovanijih  Mitrovčanki svog vremena, koja je bila učiteljica po struci. Počela je da radi u svojoj 24. godini života kao učiteljica, 24.3.1909. godine u Novoj Pazovi.

Prva plata joj je bila od 50 Kruna mesečno. Tada je Nova Pazova bili čisto nemačko selo sa 4000 stanovnika. Od 8.9.1911. radila je u Posavskim Podgajcima kod Županje. Od 10.8.1913. radila je kao učiteljica u Kukujevcima. Od 2.11.1916. premeštena je iz Kukujevaca u Mitrovicu. U Mitrovici je napredovala u službi. U godinama pred Drugi svetski rat ima je platu od 1250 dinara  mesečno, što je bila pristojna plata i veliki novac.

Sem maternjeg nemačkog jezika, govorila je i pisala na srpskom i engleskom jeziku.

Dobija je poštu i pisma iz čitavog sveta. Bila je pretplaćena na mnoge svetske novine, najviše na nemačke novine i časopise  koje su pisali o modi, ženama, zdravlju i svim ostalim savremenim temama tog vremena.

Dobijala je  novine i časopise iz Francuske, Engleske i Mađarske.

Putovala je po čitavoj Evropi, Americi i  svetu. Imala je familiju u Americi. Imala je više pasoša i legitimacija koje su sve bile pune pečata sa raznih putovanja.

Njena familija, Adam Im bio je  Fleischaner  – mesar  i imao je rednju, mesnicu u Mitrovici, a otac Petar Im je bio cipelar – obućar.

Otac Petar Im umro je  1919. godine. Majka Marija Im, devojački Trumić umrla je 1935. godine. Sahranjeni su na katoličkom groblju u Mitrovici.

Bila je veliki vernik i posećivala je sve skupove i manifestacije  katoličke crkve, kako kod nas tako i širom sveta. Poznavala je  najveće crkvene ličnosti katoličke crkve tog vremena.

Wilhelmina se bavila crtanjem i slikanjem sremskih motiva,  grada, predmeta i prirode u Sremu, Mitrovici, Kukujevcima i drugim mestima. Na svim slikama i crtežima je zapisila  datum i  gde je slika urađena.

Među prvim slikama je i slika od 2.7.1913. godine, motiva Mačvanske Mitrovice, pogled preko Save, tada mesta na granici i u drugoj državi. Na nemačkom jeziku je opisala tu interesantnu sliku.

Bila je osnivač i tajnik Hrvatskog Rimokatoličkog dobrotvornog gospojinskog društva u Mitrovici. Bila je  član Hrvatskog pevačkog društva Nada i mnogih drugih društava u gradu. Bavila se humanitarnim radom i pomagala siročad, decu bez roditelja. Brinula se o jednom siročetu, gluvonemoj devojčici iz Čalme Adeli Tifenbach.

Među raznim dokumentima pronalazimo i pismo iz vremena pre 1919. godine, dok joj je još otac bio živ, kojoj je upućuje jedan njen simpatizer. Moli je da mu bude žena i nudi joj se da joj bude muž. Njen otac Peter Im  je to odobrio i to verovatno želeći da mu se ćerka uda. Wilhelmina se izgleda do kraja života, nikada nije udavala.

Wilhelmina Im umrla je 1963. godine i sahranjena je na katoličkom groblju u Mitrovici.

Wilhelmina Im je živela i radila u četiri države, četiri potpuno različita društvena uređenja. Austro-ugarska monarhija, Kraljevina Jugoslavija, Nezavisna država Hrvatska i Socijalistička Jugoslavija.  

Za vrlo kratko vreme od 30-tak godine se pojavile, nastale i neke vrlo brzo i nestale na prostorima  grada Sremske Mitrovice i Srema i ove regije.

Kao Nemica živela i radila je u državama čiji su nosioci i većina bili drugi narodi. Austrijanici i Mađari u prvoj državi. U drugoj Srbi, Hrvati i Slovenci. U trećoj Hrvati. U četvrtoj Jugosloveni, gde su Srbi bili većinski dominatan narod i nosioci jugoslovenstva do poslednjhi dana Jugoslavije.

Za vrlo kratko vreme proživela je i bila svedok  dva svetska rata i posleratnog perioda u komunističkoj Jugolslaviji.

Promenula je i živela u četiri države. U svakoj novostvorenoj državi morala je da  vadi nova lična dokumenta, legitimacije, pasoše, krštenice, domovnice, potvrde o državljanstvu .

U svakoj novonastaloj državi morala je da polaže, zakletve I prisege, pokazuje lojalnost i da ispunjava zahteve i razne zakone novih država. Radila je u državnoj službi kao učiteljica. Kao javna ličnost učitelj, profesija koja je tada bila od posebnog značaja i cenjena za tadašnje društvo.

Počela  je da radi kao mlada učiteljica u Autro-ugarskoj monarhiji. Punu afirmaciju je stekla u Kraljevini Jugoslaviji. 

Poslednje godine pred penziju, radila je u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj za vreme Drugog svetskog rata. Vrlo kratko je radila i  u Socijalističkoj Jugoslavij, u koji je početkom  1946. godine, u svojoj 61. godini života penzionisana.

Uživala je penziju punih 17 godina do smrti 1963. godine.

Interesantno je da je tek 2013. godine, punih 50 godina posle njene smrti  slučajno je pronađena njena velika i obima dokumentacija na tavanu njene kuće.

Bila je to kuća, u ulici Svetozara Miletića. To je ulica iza hotela Sirmium, kojom se se ide ka Savi i restoranu Promenada i ka Stadionu FK Srem.

Na tavnu njene kuće pronađeno, mnogo knjiga, crteža, dokumenata, zapisnika, pisama, razglednica, novina i ostalog iz vremena Austro-Ugarske, Kraljevine Jugoslavije, NDH i prvih godina Socijalističke Jugoslavije.

Taj materijal, jedan veliki pun kamion, 2013. godine kao stari papir, dovezen je u Papir servis na Stadionu FK Radnički.

Tada je  spašeno od uništenja mnogo slika, dokumenta i dragocenih materija iz istorije našeg grada. Te i narednih godina na pijaci u Mitrovici su se prodavale knjige i dokumenta i razne stvari iz zaostavštine Wilhelmine Im. Mnogo materija je  završilo kod kolekcionara starih razglednica, značaka, slika i knjiga.

Jovica Stević je predao u Arhiv Srema orginalne  crteže i mnoga dokumenta.

Jovica Stević

You may also like