Pravoslavni hrišćani obeležavaju Veliku subotu

Od strane Ozon
0 komentar

Velika subota , posvećena je uspomeni na pogreb Gospoda Isusa Hrista i Njegov silazak u Ad.To je ona subota u koju je Gospod Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja, dan eshate, dan koji svi Hrišćani željno očekuju – Drugi Hristov dolazak. 

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca.

U Homolju mese kolač – vaskršnjak – okićen bosiokom, kao i manji kolačići. U nekim delovima Vojvodine mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada „maste“, odnosno boje jaja u crveno. Farbaju ih tako što uliju vodu u lonac i u nju sipaju crvenu boju ili vrazilo. Zatim se zapali provlak voštanice pa se njom prave šare po jajima. Obično su to biljni motivi, sa predstavama sunca, meseca i krstića. Kad voda provri, stavljaju jaja i kuvaju sve dok tri puta ne očitaju „Oče naš..“ ili jednom „Verujem..“

Iskustvo je pokazalo, da je to vreme dovoljno da se jaja skuvaju. Kada se jaja ohlade, žene ih otiru krpom jedno po jedno pri čemu se pokazuju šare. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili „maste“ u čađi. Jaja isključivo boji ženska čeljad.

You may also like

Ostavi komentar