Od 1. januara minimalna zarada 35.012 dinara. Povećanje penzija i plata u javnom sektoru

Od strane Ozon
0 komentar

Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu koji predvidja deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), povećanje plata u javnom sektoru i penzija, kao i veća izdvajanja za kapitalne investcije.

Ukupni budžetski prihodi i primanja iznosiće 1.516,8 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi i1.317,9 milijardi dinara ili 86,9 odsto, dok neporeski prihodi iznose 175,7 milijardi dinara ili 11,6 odsto.

Ostatak čine donacije u iznosu od 23,4 milijarde dinara, što je 1,5 odsto ukupnih prihoda. Predlogom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara.

Javni dug na centralnom nivou vlasti će, kako je predvidjeno, na kraju 2022. godine biti do 55,5 odsto BDP-a.

Penzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli biti veće za 5,5 procenata, a svi penzioneri će početkom sledeće godine dobiti i dodatnih 20.000 dinara, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Predvidjena su povećanja plata zaposlenih u javnom sektoru od sedam procenata, dok će zarade za zaposlene u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama biti veće osam odsto.

Od 1. januara će minimalna zarada će biti povećana za 9,4 odsto, na 35.012 dinara.

Planirano je i povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.

Budžetom za narednu godinu je za kapitalne investicije na nivou opšte države predvidjeno 486 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a.

Najvažnije izmene i dopune Zakona o porezima na imovinu odnose se na način utvrdjivanja poreza na prenos apsolutnih prava na upotrebljavanim motornim vozilima koji se obavlja izmedju fizičkih lica koja nisu obveznici poreza na dodatu vrednost.

Kako je objašnjeno, izmene tog zakona predložene su imajući u vidu da se tržišna vrednost putničkih vozila radne zapremine motora preko 2000 kubika brže umanjuje po osnovu starosti u odnosu na ostala motorna vozila, zbof čega se ukazala potreba da se kod oporezivanja porezom na upotrebu motornih vozila doslednije sprovede ustavni princip oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika.

Predloženo je da se umanji poresko opterećenje za ta vozila starosti preko pet do dvadeset godina. Za vozila starosti preko dvadeset godina dodatno umanjenje nije predloženo, zato što se za ta vozila i sada plaća 20 odsto od propisanog iznosa poreza. Takodje, dodatno umanjenje kod oporezivanja ovih vozila moglo bi se smatrati podsticajem za njihovu nabavku, što nije prihvatljivo sa stanovišta bezbednosti saobraćaja na putevima i unapredjenja zaštite životne sredine, navodi se u sopštenju.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona pojednostavljuje se administrativni postupak – umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana, primenjuje se rok od 30 dana koji uredjuje Zakon o opštem upravnom postupku, što će imati pozitivan efekat na privredu, u smislu kraćeg roka za odlučivanje o podnetom zahtevu.

Predvidja se i potpuno oslobodjenje od plaćanja uvoznih dažbina za prerađene proizvode koji su dobijeni od robe koja je stavljena u postupak pasivnog oplemenjivanja, ako je ta roba popravljena ili izmenjena u državi ili carinskoj teritoriji sa kojom je Srbija zaključila medjunarodni sporazum, a kojim je takvo oslobodjenje predvidjeno.

Na današnjoj sednici Vlade usvojen je Predlog zakona o budžetskoj inspekciji kojim se predviđa da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine. Ovaj uslov će omogućiti da poslove budžetske inspekcije obavljaju lica koja imaju usko stručno obrazovanje koje je neophodno za obavljanje ovog specifičnog inspekcijskog nadzora.

Jedna od najznačajnijih novina koju uvodi zakon je uređenje postupka prinudne naplate rešenja budžetskog inspektora. Zakonom je jasno napravljena razlika u nadležnostima za izvršenje naloga za prinudnu naplatu, s obzirom na to da li je nadzirani subjekat uključen u konsolidovani račun trezora ili ne.

Tako je zakonom propisano da izvršavanje naloga za prinudnu naplatu, koji se odnose na nadzirane subjekte u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, sprovodi Uprava za trezor, dok za nadzirane subjekte koji nisu u sistemu konsolidovanog računa trezora, prinudnu naplatu sprovodi Narodna banka Srbije, uz učešće pravobranilaštva na odgovarajućem nivou vlasti.

Predlažena je odložena primena ovog zakona za 1. januar 2023. godine, kako bi do tada bila doneta podzakonska akta za njegovo sprovodjenje i kako bi se sprovela centralizacija budžetske inspekcije.

Možda Vam se svidi i