Novica Pantelić. Vratio se u život. 47 dana na bolničkom lečenju COVID19. I dalje broji dane (VIDEO)

Od strane Ozon
0 komentar

Čuveni atletski trener Novica Pantelić je već više od dva meseca u bolnici gde je proslavio i  svoj 65. rođendan, ali i novi život s obzirom da je uspeo da se izbori sa veoma teškim zdravstvenim stanjem.

Višedecenijski trener OAK Beograda vodi i dalje borbu sa korona virusom, ali ono najgore je iza njega.

Novica je za dva i po meseca bolničkog lečenja od zarazne bolesti COVID-19 preživeo iako su, kako sam kaže, mislili da se neće izboriti sa ovom bitkom. Problemi su počeli krajem novembra kada je nekoliko dana imao veoma visoku temperaturu. Primljen je u bolnicu i tu počinje borba.

  • Moglo je ovo i kraće da traje ali mislim da bih umro pošto sam bio u mnogo lošem stanju. Mislim da sam jedini preživeo iz ovakvog stanja.

Ovaj šezdesetpetogodišnji čovek preživeo je jednu od najtežih borbi protiv koronavirusa.

“Verovao sam u sebe“, kaže on, nakon dva i po meseca kako je ponovo počeo da diše.

  • Nisam želeo da me intubiraju, borio sam se svim silama da do toga ne dodje. Pokušavali su da me stave u komu ali ja nisam želeo da se to desi. Borio  sam se da do toga ne dođe, tada bih bio nesposoban da vladam sobom i da ostanem u životu. Bio sam samo na respiratoru ali bez intubacije.

U bolnici je još uvek ali sada je posle 100 l kiseonika u minutu, prešao je na  15 l u minutu. 

  • Evo ležim od kraja novembra a sada je 9. Januar, prošao sam 5 zdravstvenih ustanova da bih najduže bio ovde na Banjici, svega sam se nagledao i osetio i na svojoj koži.

    Osim što ga danas „bole noge i mišići na nogama su mu atrofirali“, oseća se dobro.
  • Izgubio sam pojam o vremenu. Desetak dana sam bio na respiratoru u šok sobi,  ali nisam bio intubiran. Pre toga sam dobio visoku temperaturu i gušenje, nedostatak vazduha. Nisam imao pluća, tako sam se osećao. Imao sam i halucinacije. Nisam se bojao, jedini problem je bio što sam imao halucinacije i to se ne može rečima opisati, pravio sam u tim trenucima čuda i mogao da zapalim čitavu bolnicu. Tih nedelju dana, lekarski tim i medicinsko osoblje dali su sve od sebe da mi pomognu. U tom trenutku nema straha. Mislim, nije mi bilo svejedno jer sam znao da je moje stanje rizično, ali nekako sam imao poverenja i veru u sebe. Nisam bolovao ni od kakvih bolesti, nisam imao nikakvih problema druge vrste, skoro ceo život sam se bavio sportom. Eto, verovao sam u sebe da ću to izneti i na kraju se ispostavilo da je to tako“, kaže naš sagovornik.

Ističe i veliko požrtvovanje medicinskog osoblja koje se „bori za svakog pacijenta“.

  • I lekari i medicinsko osoblje davali su sve od sebe, ne samo za mene, nego za sve koje sam ja mogao da vidim i čujem. Veliki deo zdravstvenih radnika obavlja svoj posao neverovatno predano i unose celog sebe u posao, video sam sestru koja je sa takvom preciznošću i brzinom obavljala svoj posao da je to zapanjujuće, upoznao doktore koji brinu o vama i van radnog vremena, tehničare koji znaju i vole svoj posao. mam još uvek senku na plućima, iako sam sada mnogo bolje. Očekujem da će i ovo uskoro proći i da izlazim iz bolnice.

Novica je pisao i o Nemanji Markoviću, lekaru.

  • Došao iz Prizrena da pomaže bolesnicima, ima ogromno iskustvo u lečenju kovida a posebno oko invezivnih i neinvezivnih respiratora, ovo mu je treći period lečenja ove opake bolesti. Svoj posao obavlja profesionalno ali je uneo i dozu ljudskosti, tu je da ohrabri, popriča i oraspoloži. Pravi čovek na pravom mestu. Hvala Nemanja!


Posle dva meseca konstantnog ležanja, sa oslabljenim organizmom i smanjenom mišićnom masom, treba ustati i ponovo hodati. To zahteva dodatni napor, vežbanje, upornost i pozitivno razmišljanje, što Novici, kao bivšem sportisti, neće nedostajati. On smatra da je baviti se sportom veliki plus i da ga je baš to spasilo najgoreg.

  • Kada si u stanju bez kiseonika, postoje dve potrošnje kiseonika aerobna i anaerobna. Kada je anaerobna potrošnja kiseonika ne troše se ugljeni hidrati, a kad ne unosiš hranu, pet dana nisam ništa jeo, veliku nuždu nisam vršio 14 dana, u šta nisam verovao da je moguće, onda je počela potrošnja vlastitih mišića, a ja pošto sam imao dosta jake noge, ti mišići su mi se bukvalno istopili i trošili su energiju mišića i ti mišići su me ustvari spasili.
    Bio je čovek od 170kg, ali on nema mišiće, ima salo koje ne može da spasi, mišić spašava u takvim situacijama. Bavljenje sportom je ogroman plus.


Sada je lakše, pa smo i bolje raspoloženi, evo uveo sam i obavezno pevanje za buđenje


Novica se trenutno nalazi u bolnici gde je dočekao i svoj 65 rođendan. Na njegov profil je došlo mnogo poruka podrške i čestitanja od porodice, prijatelja iz Srbije ali i Sveta. Tortu nije imao sa kim da podeli ali je srećan zbog podrške koja je stigla sa svih strana.

Bez obzira na tešku situaciju u kojoj se nalazio a i još uvek leži u bolnici, Novica se trudi da je dobro raspoložen pa nam je za kraj ispričao i zanimljiv dogadjaj iz bolnice.

  • “Jedna bakica ležala na aparatima u polusvesnom stanju, lekari su oko nje, sestrice, a ona treba da popije terapiju, medjutim ona uporno odbija da popije, jedno desetak minuta su pokušavali sa njom i kad god su probali da joj daju terapiju ona je lekove ispljunula. Sestrica se požalila lekarima da baka ne želi da uzme terapiju, tu sam se ja ubacio i rekao im da baki samo trebaju da kažu jednu reči i da će uzeti terapiju, doktori su me pogledali misleći da se šalim, rekao sam im koju reč da joj kažu, i baka je odmah uzela terapiju, lekari su ostali u čudu kako je baka poslušala mene a ne njih. Ja sam znao magičnu reč jer je baka pre jedno dve večeri ležala u toj nekoj polu komi tražila je žvakicu, ne znam kako joj je to palo na pamet, ja sam tu lekarima rekao da joj kažu kako će dobiti žvakicu, baka je uzela terapiju i popila iz prvog cuga, tu se lekarka našalila sa mnom i rekla mi Novice šta ćemo mi bez vas kad vi izadjete.”

You may also like