Negde u daljini čula se tužna ciganska pesma. O Jeleni

Od strane Ozon
0 komentar

Poleglo je žito po poljima, a niko ne pamti ovako vrele dane kao te 1940 godine.Pričali su meštani da se neki starac pojavio sa južne strane sela, baš tamo gde završava Ciganski Šor.“ Ljudi !!! Zadnji čas je došao, pripazite dobro jedni na druge !!! Čuvajte braću i komšije svoje !!!“ – gubio se glas u graji malih cigančića i gusaka koji su kao po nekoj komandi trčkarali za njim, dižući prašinu koja ga je zaklonila pri odlasku iz sela…Herr Beftan jedva da je čuo njegove reči. Odavno je već postao gluv i nem, zagušen tugom koja nastaje od velike samoće i nesreće.Nije davno bilo kada je došao u Buđanovce. U stvari nije došao, on je jednostavno pratio trag beskrajne lepote jedne Panonske vile, koju je ugledao onda, na vašaru u Rumi.

FOTO KristaDroop

Jelena

Njenom ocu nije smetalo što je isprošena od “ Švabe „.

Ali podmukla bolest nije dozvolila da uživaju u sreći. Jelena je ubrzo umrla.Ostao je Beftan u Buđanovcima. Saživeo se sa ljudima, kao da je rođen ovde. Retko je odlazio iz sela…Kao da je slutio, svaki odlazak će pokidati onu nit koja ga veže za nju….a bez te niti ni njega neće biti.

Rat.

Foto apokalypsnu.nl

U leto 1942 godine ustaše i Nemci odlučili su da završe sa Ciganima u Sremu. Racija je banula u selo, a vojnici se uputili ka Ciganskom Šoru. Preplašene ljude isterali su iz kuća i potrpali u kamione. Svi su odvezeni u Rumu i smešteni u magacin za suncokret pored železničke stanice.“ Herr Beftan, Herr Beftan “ plakale su žene u njegovom dvorištu. “ Ti si Nemac, idi u Rumu, spasi ih, spasi ih „“ Kako ću ? Ne mogu otići tamo…. ne mogu ostaviti Jelenu…“ grozničavo je razmišljao…A onda mu se učinilo da čuje njen glas – “ Idi ljubavi, to su naše komšije, pođi u Rumu „

Herr Beftan je u Rumi našao ustaškog činovnika Marka Nikića Macana iz Nikinaca.
“ Macane, došao sam da te kao čovek zamolim. Ti poznaješ ove ljude. Oni su Cigani, kućevni…. Paori su kao i ti što si bio. Kuće su im čiste i uređene, vredni su i pošteni. Napiši otpusnicu za njih. Tako ti Krista Marko „.Nikić je potpisao otpusnicu za Rome iz Buđanovaca. Tako su spašeni. Drugi su završili živote u logorima.Herr Beftan se vraćao kući zaprežnim kolima.

Učinilo mu se da pored puta vidi nekog starca u žitnom polju. Starac mu se osmehivao. Rukom je pokazao ka Nebu. To je bio put na koji će poći. Da opet bude sa njom. Ostala je zaprega na prašnjavom putu u žitnom polju.Negde u daljini čula se tužna ciganska pesma…Zaspao je Srem.

Tekst je objavljen u sklopu projekta „РАВНОПРАВНО –  Лицем у лице –  Muj an muj“ koji je sufinansiran iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za obrazovanje,kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Možda Vam se svidi i