Momci koji menjaju sve (t)

Od strane Ozon
0 komentar

Matematika je zapravo životna nauka. Život je lakši, ako znaš matematiku

Matematika je formalna i egzaktna nauka koja je nastala izučavanjem figura i računanjem brojevima. Iako ne postoji opšteprihvaćena definicija matematike, pod matematikom se u širem smislu podrazumeva nauka o količini (aritmetika), strukturi (algebra), prostoru (geometrija) i promeni (analiza). Matematika se razvila iz potrebe da se obavljaju proračuni u trgovini, vrše merenja zemljišta i predviđaju astronomski događaji. Te tri početne primene matematike mogu se dovesti u vezu sa grubom podelom matematike na izučavanje strukture, prostora i promena.

U današnje vreme matematika uglavnom proučava i opisuje osobine struktura koje sama stvara ili koje potiču iz drugih nauka, a najčešće iz fizike.

Sada, kada znamo šta je matematika, znamo i koliko je impresivna.

Ozon Media razgovarao je sa dva momka koji pohađaju različite razrede Mitrovačke gimnazije, a koji imaju zavidno znanje na polju nauke o brojevima.

Marko Pepelčević ima 14 godina i ide u osmi razred Mitrovačke gimnazije. On planira da nastavi Mitrovačku gimnaziju, a razmišlja se između opšteg i prirodnog smera.

Marko je rekao da se njegov talenat za matematiku pojavio u prvom ili drugom razredu a da su njegov talenat primetili njegovi roditelji koji su ga usmerili, pronašli mu adekvatnog profesora i posvetili mu se.

“Moje prvo takmičenje je bilo opštinsko u trećem razredu osnovne škole gde sam osvojio prvu nagradu. Otprilike sam znao kako to sve izgleda ali mi je bilo stresno, skoncentrisao sam se i dao sve od sebe. Na takmičenje odete malo ranije, sednete i sačekate početak, dobijete zadatke i krećete u rešavanje u vremenskom periodu, gradivo je odlazilo malo van školskog nivoa. Poslednje takmičenje mi je Republičko takmičenje iz fizike gde sam osvojio drugu nagradu.”

Na pitanje, šta mu najteže pada iz matematike, Marko je rekao da su to teorije brojeva kao i geometrija ali se on jednom nedeljno dva sata sprema sa profesorom pa je uvek “utreniran”.

Kada smo već spomenuli utreniranost i trening, Marko Pepelčević se devet godina bavi kajakom i trudi se da njegovi treninzi kajaka ne ispaštaju zbog matematike ali i obrnuto.

Koji je teži trening psihički ili fizički?

“Mnogo mi je lakši fizički, tu nemam blokade, u matematici umem nekad da “zakucam” i ne znam da rešim najjednostavnije zadatke, mozak mi se umori.Profesori me tu ispoštuju, svesni su toga ali ne prihvataju da je to tako, misle da sam u “tim” godinama kada mi se ne radi ništa. Razuverim ih svojim trudom.“ zaključio je Marko Pepelčević.

Matija Šeremet, učenik Gimnazije koji takođe voli matematiku, ima 18 godina i pohađa četvrtu godinu računarskog smera.

Ljubav prema matematici Matija je otkrio kada je krenuo u školu, kako kaže bilo mu je zanimljivo da sam sebi postavlja zadatke i da se zanima brojevima. Na prvo takmičenje je otišao u četvrtom razredu osnovne škole  kada je stigao na  Regionalno takmičenje.

Najveći uspeh za Matiju je druga nagrada na Državnom takmičenju iz matematike u drugoj godini srednje škole.

Matija planira da upiše softversko inženjerstvo jer smatra da se tu matematika najviše primenjuje, ali i činjenica da je softverski inženjering jako dobro plaćen.

“Uvek je postojalo omanje slavlje kada bih osvojio nešto, roditelji me puno podržavaju i uvek su bili uz mene kako u tim radosnim trenucima tako i u onim malo manje radosnim.” zaključio je Matija.

Matija se pre bavio sportom pod nazivom “orijentiring”.

Orijentiring je sport gde takmičar(ka) treba uz pomoć karte i kompasa da za najkraće moguće vreme pronadje na terenu odredjeni broj kontrolnih tačaka (kontrola) i to onim redosledom kako je nacrtano na karti.

Dakle, za razliku od atletskog krosa gde se trčanje u prirodi izvodi na obeleženoj stazi odredjene dužine, u orijentiringu se takmičari  kreću po nepoznatom terenu (stazi), a da bi to mogli, koriste se pomoćnim rekvizitima: specijalnom kartom tog terena i kompasom. Iz toga proistice i osnovni zadatak u orijentiringu.

Matija takođe doživljava “blokade” ali ne na svojim takmičenjima, više blokada doživljava na kontrolnim u školi, razlog tome je manjak vremena, on zaključuje da više voli da radi zadatke na takmičenju nego u školi. On kaže da mu je u matematici najteža geometrija jer se koristi više logike nego same matematičke formule.

“U ostalim predmetima sam takođe odličan, širokih sam interesovanja, zanimaju me i jezici i društvene nauke. Učim engleski i nemački jezik u školi, drago mi je što škola pruža opcije koje su besplatne da se  što više edukujemo.” zaključio je Matija Šeremet.

Matematika je za učenje isto što je snaga i izdržljivost za sport: osnova koja omogućava detetu da nadmaši druge i sebe. Ne može se postati velika sportska zvezda ukoliko osoba nije jaka i ima problema sa svojim zdravljem. Dete ne može postati autoritet u svom poslu ili se istaknuti u svojoj profesiji jednog dana, ako ne razmišlja pametno i kritički – a matematika mu, u velikoj meri, može pomoći u tome.

Pomoću matematike se može zaraditi novac. Budimo realni, nije svako dete predodređeno da bude pobednik. Čak i oni koji na kratko vreme mogu dozvoliti sebi da uživaju u slavi i na taj način osiguraju sebi svetlu budućnost, najčešće se, posle nekog vremena, vraćaju u školske klupe ne bi li završili školovanje i poradili na svojoj karijeri.

Svidelo se nama to ili ne, matematika postaje sve važniji faktor u raznim industrijama. Budući novinari i političari će govoriti sve manje, a analiziraće sve više. Budući policajci i vojna lica će upotrebljavati tehnologiju koja je, svakako, izum naučnika. Nastavnici i medicinske sestre će se, takođe, oslanjati na brojke i tehnologiju. Budući automehaničari i stolari će upotrebljavati optimizaciju elektronike i analizu isto toliko koliko će se služiti čekićem i francuskim ključem.

Naravno, ne mora svako postati matematičar ili inženjer, ali ova nauka može osigurati detetu svetlu budućnost, može mu pomoći da u ogromnom broju životnih situacija razmišlja kritički, analizira i donese najbolju moguću odluku.

Ubedite svoje dete da uradi svoj domaći iz matematike. Tinejdžeri matematiku vide kao nešto dosadno, teško i nebitno za njihov život, a ne uzimaju u obzir sve one prednosti koje im može osigurati u budućnosti, kao što je veći izbor fakulteta, ili odlično plaćen posao u struci.

Možda Vam se svidi i