Pandemija KOVID-19 stvorila je neočekivane mogućnosti, čak i u ruralnim oblastima, za zemlje jugoistočne Evrope koje se bore sa smanjenjem broja stanovnika, navodi se u novom izveštaju koji je danas objavio UNFPA, Populacioni fond Ujedinjenih nacija.
„Decenijama je postojao samo jedan pravac za migrante u jugoistočnoj Evropi: prema gradovima i naprednijim zemljama zapadne Evrope. Ali otkako je počela pandemija Kovid-19, mnogi emigranti su se vratili kućama, a čak vidimo i obećavajuće znake oživljavanja sela“, izjavila je Alana Armitaž, regionalna direktorka UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju.
„Zemlje jugoistočne Evrope sada imaju priliku da stvore podsticaje za povratnike, sa svim njihovim dragocenim iskustvima i znanjem, da ostanu i da ubrzaju novonastali pomak ka životu na selu poboljšavanjem atraktivnosti ruralnih područja“, dodala je gospođa Armitaž.
Prema projekcijama izračunatim pre pandemije, Srbija će 2050. godine imati 23,8% manje ljudi. Sa skoro polovinom ljudi koji žive u gradovima – Beograd, Novi Sad, Niš i Subotica, u mnogim selima je ostalo samo 500 stanovnika ili manje. Od 2013. godine, prijavljeno je da se 250.000 ljudi svake godine selilo iz ruralnih u urbana područja. Međutim, procenjuje se da je u 2020. godini u ruralnim područjima živelo oko milion ljudi, uključujući 175.000 penzionera.
Tokom prvih nedelja i meseci pandemije stotine hiljada ljudi koji su živeli i radili u inostranstvu vratili su se kućama. Iako ne postoje precizni brojevi o povratnicima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na konferenciji za novinare da se samo od 5. do 21. marta 2020. godine u zemlju vratilo 317.000 građana. Nedavno istraživanje pokazalo je da se 38,5% ispitanika vratilo iz porodičnih razloga, 17% se osećalo sigurnije u svojoj zemlji, a 9,6% je reklo da su članovi njihovih porodica insistirali na povratku.
S pandemijom je usledio neočekivani porast rada na daljinu, što znači da značajan deo povratnika u jugoistočnoj Evropi čine profesionalci koji nisu prestali da rade samo zato što su otišli svojim kućama. A mnogi će možda i ostati kada se pandemija povuče.
UNFPA izveštaj, koji se fokusira na Srbiju i Bugarsku, opisuje i druge trendove.
„Kao i u drugim delovima sveta, mnogi stanovnici grada napuštaju male stanove i visoke kirije i traže veće domove bilo izvan velikih gradova ili na selu. Na primer, u Vrmdži vidimo da je pandemija ubrzala razvoj i kvalitet života, dok istovremeno cene imovine rastu tamo, baš kao i u bolje povezanim selima oko Beograda i Novog Sada. Nekada opustošena sela iznenada postaju privlačna za one koji žele iskusiti mirniji, “zeleniji” i život više okrenut porodici “- primećuje Džon Kenedi Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju.
Da bi se obuhvatila iskustva i namere ljudi i da bi se bolje razumela nastajuća dinamika, izveštaj gleda u to kako pandemija ima potencijal da promeni urbano-ruralne odnose u jugoistočnoj
Evropi.
Izveštaj sadrži priče o povratnoj migraciji i iznosi konkretne predloge politika koje uzimaju u obzir održive načine za konsolidaciju ovih trendova i zaustavljanje propadanja sela.
Izveštaj takođe naglašava potrebu da se vlade, lokalne samouprave, EU i međunarodne finansijske institucije prilagode promenama i da investiraju u razvoj ruralnih područja, na primer, stvaranjem ruralnih zona za oživljavanje radi targetiranja investicija, kreiranja novih radnih mesta, zaustavljanja seoskog odliva mozgova i emigracija. Takve ideje trebalo bi da upotpune modernizaciju infrastrukture, potpunu digitalizaciju i ozelenjavanje.
Izveštaj pokazuje da uz prave politike, viziju za budućnost i pravu kombinaciju investicija, države mogu da imaju koristi od povratnih migracija i mogu da preokrenu trend propadanja sela koji traje decenijama, procesa koji je nekada izgledao nezaustavljiv.