Ako imate koliko toliko stabilan posao, a platu primate regularno preko bankovnog računa, verovatno da vam je matična banka odmah pri otvaranju računa ponudila „prijateljsku“ uslugu zvanu „dozvoljeni minus“ koju ste oberučke prihvatili.
Dozvoljeni minus,prekoračenje ili pozajmica,kako se još naziva, je prvo što će vam svaka banka ponuditi. U početku dozvoljeni minus iznosio je koliko i vaša plata. Banke su otišle korak dalje pa vam sada nude i minus u visini od dve ili više plata. Na prvi pogled čini se kao sjajna usluga a da je banka zaista vaš prijatelj, baš kao u reklamama. Ali da li je to baš tako? Pri obračunu visine dozvoljenog minusa banka se vodi visinom vaših mesečnih primanja. Kao i za svaki kredit tako i u slučaju dozvoljenog minusa, kao korisnik istog banka vam svakog meseca obračunava i skida kamatu sa računa. I to kakvu…
Ugovor o dozvoljenom minusu potpisuje se sa bankom na period od godinu, odnosno dve, u zavisnosti od banke. U ugovoru, koji malo ko detaljno pročita, navedeni si svi uslovi i obaveze koje imate kao korisnik dozvoljenog minusa, pa i sama visina kamatne stope. Obratite pažnju, ukoliko vam banka ponudi minus u visini tri, četrki ili čak pet vaših plata, znajte da je kamata još veća i da banka od vas pravi velikog dužnika.
Prema podacima Evropske centralne banke (ECB) prosečna kamata za dozvoljeni minus u zemljama Evropske unije iznosi oko 6-7%, na godišnjem nivou. Za razliku od zemalja EU, u Srbiji kamate na dovoljeni minus idu od 30% do 40% (!). Da dobro ste pročitali. Ako to stavimo na papir dolazimo do frapantnog iznosa koliko godišnje plaćamo bankama za ovu „sjajnu“ uslugu.
Ukoliko su vaša prosečna mesečna primanja, na primer, 40 hiljada dinara, a da minus koristite konstantno do određenog limita, iznos mesečne kamate iznosiće „svega“ hiljadu dinara. Rekao bi čovek „sitnica“. Ali, ukoliko taj iznos pomnožite sa brojem meseci u godini, dobićete koliko ste ukupno platili banci na ime te usluge. U ovom slučaju oko 12 hiljada dinara godišnje. Prostom računicom dolazite do zaključka da je godišnja kamatna stopa 30%. To je daleko skuplje nego da ste uzeli najobičniji keš kredit gde se kamate kreću od 9% do 15%. Ukoliko prekoračite i taj limit, kamata je još veća.
Iskusni korisnici dozvoljenog minusa rećiće vam: „Samo jednom kada uđete u minus, više iz njega ne izlazite“. Prvog meseca, kada ste ga koristili, možete potrošiti više nego što ste zaradili tog meseca. Lepo zvuči,ali to je sve. Ukoliko niste ekonomični, i ne pokrijete minus već sledećeg meseca, vućićete ga narednih nekoliko meseci,možda i godina, dok će vam plata služiti samo da vas vrati iz minusa na nulu, a kada je potrošite eto vas opet u minusu. I tako svakog meseca u krug. Obratite pažnju, pri korišćenju bankomata, sistem će vas informaisti o visini raspoloživih sredstava računajući i dozvoljeni minus a ne samo iznos vaše plate.
Naravno nije zabranjeno biti konstantno u minusu ali ne zaboravite da što ste duže u minusu kamata je veća, kao i da pre ili kasnije morate da vratite ceo iznos dozvoljenog minusa. Ako ne jednom godišnje onda bar jednom u dve godine na koliko se obnavlja ugovor sa bankom. Pri obnavljanju, vaš račun mora biti u plusu, što znači da morate vratiti ceo iznos pre isteka ugovora o dozvoljenom minusu.
Ukoliko ste ipak finansijki odgovorni pa se narednog meseca prištedite i „pokrijete“ minus, onda ova usluga može biti korisna za vas s vremena na vreme. Ukoliko niste, bolje je uzeti kredit. Platite to što ste vanredno kupili i za godinu dana otplatićete taj kredit po daleko nižoj kamati nego u prvom slučaju.
Koliko god vam činili uslugu, banke nisu vaši prijatelji. One ipak postoje zbog sebe i sopstvene zarade. Od vas zavisi da li ćete im to dozvoliti. Ukoliko su vam pare u nekom momentu baš neophodne, pronađite koliko toliko jeftini izvor finansiranja u vidu kredita ili čekova. Minus će vas potpuno zarobiti.
Izvor: BIZLife
