Hrana skuplja čak 20%,

Od strane Ozon
0 komentar

U Srbiji je u oktobru ove godine mesečna inflacija iznosila 0,9 odsto, a međugodišnja 6,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.

U poređenju sa decembrom 2020. cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, povećane su u proseku 6,4 odsto.

U oktobru su poskupeli transport (1,8 odsto), odeća i obuća (1,6 odsto), hrana i bezalkoholna pića (1,3 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,9 odsto), nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,6 odsto). Rast cena je zabeležen i u grupama restorani i hoteli i obrazovanje (za po 0,5 odsto), alkoholna pića i duvan (0,3 odsto), rekreacija i kultura (0,2 odsto) i komunikacije i zdravstvo (za po 0,1 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije promenjene.

Posmatrano u periodu januar–oktobar, prosečna međugodišnja inflacija iznosila je 3,4%. S druge strane, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja će biti očuvana i u narednom periodu, predstavlja, prema navodima NBS „snažno sidro cenovne stabilnosti i doprinosi očuvanju bazne inflacije na niskom nivou“.
U izveštaju o inflaciji navodi se da su cene hrane i energenata, kao i njihovi tokovi na svetskom tržištu presudno uticali na inflaciju u Srbiji.
– Cene neprerađene hrane u oktobru u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane su za 19,8%, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 26,9%, rasta cena svežeg mesa od 21,0% i rasta cena svežeg voća od 14,4%. Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane u oktobru su bile više za 5,1% na međugodišnjem nivou. Pri tome treba imati u vidu i to da su cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom prethodne godine bile izrazito niske usled izostanka velikog dela tražnje – navodi se u saopštenju NBS.

Cene proizvoda u poljoprivredi i ribarstvu u septembru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020. godine, povećane su za 41,4 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec  2020. najveći porast cene beleže krompir – 89 odsto, industrijsko bilje od 55,4 odsto i žita za 43,1 odsto.

Cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2021. godine, u odnosu na avgust 2021. godine, u proseku su povećane za šest odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u periodu januar-septembar 2021. godine u odnosu na isti period 2020. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama voće od  55,7 odsto, industrijsko bilje 46,1 odsto, žita 26 odsto, a u grupi povrće za 14,5 odsto, saopštio je RZS.

Iz Narodne Banke Srbije kažu i da su cene energenata na svetskom tržištu značajno uticale na inflatorna kretanja.
– Cene energenata su u odnosu na oktobar prethodne godine povećane za 11,7%, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 21,0%. Osim niske baze iz istog perioda prethodne godine, glavni razlog rasta cena naftnih derivata jeste viša cena sirove nafte na svetskom tržištu, koja je, usled bržeg globalnog ekonomskog oporavka od očekivanog, samo tokom septembra i oktobra povećana za skoro 20% i trenutno se nalazi iznad pretkriznih nivoa – navode iz Narodne Banke Srbije.
Centralna banka konstatuje da su više cene direktna posledica međunarodnih tokova, dok monetarna politika inflaciju drži u granicama cilja.
– Međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7%, što i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka. Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko 2% – stoji u saopštenju.
Na kraju, prognoze nisu baš optimistične. Trend rasta cena nastaviće se do sredine naredne godine.
– Prema projekciji Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će do sredine sledeće godine najverovatnije nastaviti da se kreće iznad gornje granice ciljanog raspona od 3,0%, plus, minus, 1,5%. S postepenim izlaskom ovogodišnjih poskupljenja energenata i hrane iz međugodišnjeg obračuna, inflacija će se od drugog tromesečja naredne godine smanjivati, a sredinom sledeće godine očekuje se njeno vraćanje u granice cilja. Ako se ima u vidu visoka baza iz ove godine, postoji mogućnost da se u drugoj polovini sledeće godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od 3,0%, plus, minus, 1,5%. Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja. Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, za koju smo pretpostavili da će biti prosečna – zaključuje se u saopštenju Narodne banke Srbije.
O faktorima koji su uticali na kretanje inflacije i očekivanjima Narodne banke Srbije za naredni period detaljnije će biti reči na prezentaciji Izveštaja o inflaciji, koja će se održati 17. novembra 2021. godine.

Možda Vam se svidi i