Danas je državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Od strane Ozon
0 komentar

Na današnji dan 1918. godine u Francuskoj je potpisano primirje koje je bilo na snazi do zaključenja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, kada je formalno okončan Prvi svetski rat.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje i okončan Prvi svetski rat. Primirje je potpisano u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, stupilo je na snagu u 11 sati i bilo je na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.

Podsećanju na taj dan su u Srbiji od 2005. godine bili posvećeni prvi časovi u školama, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik proslavlja od 2012. godine.

Dan primirja je u Srbiji neradni dan, obeležava se i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Novom Zelandu, Francuskoj, u zemljama Britanskog Komonvelta to je „Dan sećanja“, a u SAD je „Dan veterana“. 

U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde. Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u osloba]anje Srbije u Prvom svetskom ratu. Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je 1882. godine Natalijinu ramondu botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, otkrio u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, te je želeo da je nazove „Niška ramonda“, ali joj je ime ipak dao po kraljici Nataliji Obrenović. Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa. Ipak, kaže Zavod za zaštitu prirode, opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu. Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode „Sićevačka klisura“, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“, Specijalni rezervat prirode „Suva planina“, Nacionalni park „Šar planina“. Natalijina ramonda koja raste i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi. Prethodno su otrkivene dve: „Srpska ramonda“ koju je na istoku Srbije, na planini Rtnju našao botaničar Josif Pančić, i „Ramonda myconi“ – endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.

Možda Vam se svidi i