Bagremov med ide i do 2000 dinara

Od strane Ozon
0 komentar

U 2019. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više nego 2018. godine. 

Cena meda drastično je skočila u odnosu na prošlu godinu, pa pčelari bagremov med prodaju za 1.000 do 1.200 dinara, dok je prošle godine koštao oko 900. U radnjama je i duplo skuplji. Kilogram ovog meda u trgovinskim lancima sada se prodaje i za više od 2.000 dinara. 

Kupci najčešće nemaju potpun utisak o visokoj ceni ove poslastice, jer je u trgovinskim lancima teško pronaći tegle od kilograma, uglavnom se med pakuje u ambalažu od 720, 450, 380, pa čak i od 250 grama. A po pravilu je najskuplji onaj u najmanjem pakovanju.

Cena za kilogram bagremovog meda se u radnjama kreće od 1.499 do 1.899 dinara. Kod pčelara na kućnom pragu cena je od 1.000 do 1.200 dinara, za suncokretov med od 600 do 1.000 dinara, lipov med košta od 1.000 do 1.500 dinara, a livadski od 1.000 do 1.500 dinara – navodi Rodoljub Živadinović,  predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Dobra vest za potrošače trebalo bi da bude uveravanje iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije da do proleća neće biti dodatnih poskupljenja. Februarski mrazevi, a zatim i suša smanjili su proizvodnju meda u Srbiji, otkupna cena je porasla, pa je on sada skuplji i u maloprodaji. Zbog loših prinosa i nestašice, cena meda na svetskom tržištu prošle godine drastično je skočila što su pčelari iskoristili, pa su sada sve zalihe iscrpljene.

– Glavni razlog je nedostatak meda na tržištu usled loše pčelarske sezone, zatim izvoz svih proizvedenih količina bagremovog meda zbog visokih cena na svetskom tržištu koje pčelarima odgovaraju, kao i jače suzbijanje falsifikata meda od strane nadležnih- objašnjava Živadinović. Zbog lošeg prinosa, pčelarima slaba zarada

Početkom godine pčelari su upozoravali da je mraz oštetio prvo cvetanje bagrema, tako da je na jugu i jugozapadu Srbije praktično na oko 20 odsto teritorije, prinos bagremovog meda upola manji od višegodišnjeg proseka. Slab je prinos i lipovog i livadskog, a najbolja sezona je za suncokretov med, za koji pčelari tvrde da je, takodje kvalitetan, ali ga potrošači na domaćem i stranom tržištu slabo traže.

Pčelari tvrde da visoka cena meda njima ne donosi veću zaradu, jer su prinosi bili toliko simbolični da nikakva cena ne može da pokrije sve one troškove koji su konstantni, a u lošim godinama čak i mnogo veći nego u dobrim, pošto pčelari moraju da dohranjuju pčele i da sele košnice na veći broj paša.

Srbija je prošle godine proizvela 6.838 tona meda, od kojih je 2.701 tonu u vrednosti 13,09 miliona evra izvezla. Količina meda prodatog u inostranstvu veća je za 46 odsto u odnosu na 2019. godinu. Prema podacima Privredne komore Srbije, najviše se izvozio za Italiju, Norvešku i Nemačku. Istovremeno i uvoz meda je rastao, za razliku od prethodnih godina, pa je u Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i Novog Zelanda.

Iz Udruženja PКS za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda ukazali su da sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji koja raspolaže prirodnim resursima za razvoja te poljoprivredne grane. Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini za sve pčelare određeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici.

Prema podacima Uprave za veterinu, do sada je registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji. Registrovano je i sedam objekata za izvoz meda u Evropsku uniju.

U 2019. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više nego 2018. godine. 

Izvor: srbijadanas.com

You may also like