Bliži se Uskrs, a sa njim i dolasci naših ljudi iz inostranstva za praznike. Tu potencijalno može doći do ozbiljnog problema, a na koji su ukazali kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tako i pojedini zdravstveni stručnjaci – sa dolaskom bi moglo da dođe do bržeg širenja korona virusa u Srbiji, zbog čega je upućen apel našim ljudima da u što manjem broju dolaze u Srbiju.
Našu zemlju, inače, prema podacima prevoznika, u ovom periodu poseti između 50.000 i 80.000 koji iz inostranstva dolaze da provedu praznike sa familijom i prijateljima.
Zato, jedna od poruka nakon brojnih sastanka i sednica predsednika i Vlade Srbije sa epidemiolozima, imunolozima i ostalim predstavnicima struke jeste jedna molba: da naši građani koji žive u državama gde ima veliki broj obolelih od korona virusa kao što su Italija, Nemačka, Švajcarsa, Francuska u što manjem broju dolaze u domovinu za predstojeće uskršnje praznike.
Kon: Pojačati kontrolu granica
Upravo se na to osvrnuo i epidemiolog Predrag Kon u gostovanju na RTS-u kada je rekao da se mora pojačati kontrola na graničnim prelazima.
– Neophodno je pojačati kontrole i za naše ljude koji dolaze iz inostranstva, posebno jer se oko Uskrsa očekuje veći priliv ljudi iz inostranstva – istakao je on.
Ta stavka je i usaglašena na jednoj od sednica.
– Biće pojačana kontrola graničnih prelaza, manji prelazi će biti isključeni da bismo mogli bolje da kontrolišemo ulaske – istakao je Vučić tada nakon konferencije, što je i učinjeno – 12. marta Srbija je privremeno zatvorila 44 granična prelaza.
Ljajić: Nadam se da će naši ljudi biti odgovorni i da neće putovati
Rasim Ljajić, ministar trgovine turizma i telekomunikacije, objasio je, a prenela „Politika“ da se dolazak naših ljdu ne može sprečiti, ali da preporuka država svakako stoji.
– To su uglavnom individualno organizovana putovanja ljudi koj u ovo vreme dolaze da sa porodicama provedz praznike. Uglavnom stižu svojim automobilima ili autobusima. Mi ćemo obavezno dati preporuku, ali ne postoji način da uvedemo zabranu. Nadam se da će se i naši građani koji žive i rade u inostranstvu ponašati odgovorno i da neće putovati ukoliko za to ne postoji poseban razlog- rekao je ministar Ljajić.
Seničić: Mogućnost izolacije će ih odvratiti
Aleksandar Senčić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija „Juta“, kaže da veruje da ovog puta mnogi neće doći, jer čak i ako bude dozvoljen ulazak, postoji verovatnoća uvođenja izolacije, a to niko ne želi.
– Čak i mogućnost da budu zadržani u izolaciji, mnoge će odvratiti od putovanja – navodi direktor „Jute“.
Još uvek nije do kraja poznato da li će u skorijoj budućnosti ova molba postati i mera, te da li će se postupati kao i sa već uvedenim merama zabrane ulaska u našu zemlju za državljane pet zemalja (Kine, Irana, Italije, Švajcarske i Južne Koreje) koji moraju nakon ulaska i kontrole u izolaciju.
To je doktor Kon donekle objasnio.
– Molba je samo molba i ništa drugo. Našim građanima niko ne može da zabrani da dođu u svoju zemlju, to je sigurno – kazao je on odgovarajući na naše pitanje.
Ako se, pak naši ljudi odluče na dolazak, suočiće se sa kontrolom koja već sada postoji na graničnim prelazima i aerodromima.
Da li će morati u izolaciju?
Postupak koji bi naši ljudi mogli da prođu jeste standardna procedura provere njihovih simptoma na granici, objašnjava naš najpoznatiji epidemiolog.
– Upozorenje koje dobijaju na granici je prvenstveno najvažnije za njih same, ali je i pitanje društvene odgovornosti ukoliko imaju od nekih simptoma korona virusa: povišenu temperaturu, kašalj i ostalo – kazao je Kon.
On je pojasnio da je samoizolacija termin koji se često koristi i drugačije se naziva zaštitnom izolacijom u kojoj čovek štiti druge od sebe samog.
– Ako je čovek potpuno zdrav, makar da dolazi iz tih područja on ni za koga nije pretnja. Ako se pojave respiratorne tegobe, onda je dužan da se javi lokalnom zavodu za javno zdravlje u mestu odakle je da bi bio praćen tokom tog perioda od 14 dana otkada je ušao u zemlju – priča ovaj naš stručnjak.
Druga stvar je ako neko dobije rešenje o zaštitnoj izolaciji, o takozvanom kućnom karantinu koje se donosi uz rešenje inspekcije, pojašnjava.
– To više nije individualna stvar, a sam taj papir ima svoju težinu. Toj osobi nije dozvoljeno potpuno slobodno kretanje, jer tako rizikuje da ugrozi tuđe živote, pogotovo ako to nisu bliski kontakti u porodici i ako bi se ispostavilo da je on u lancu kontakata bio prvi, direktno bi bio odgovoran – zaključuje Kon.
Koliko je Srba u ugroženim područjima?
Prema poslednjim podacima, danas van Srbije živi oko četiri miliona Srba, dva miliona u dijaspori i još toliko u zemljama regiona.
Tako se procenjuje da u Nemačkoj ima skoro pola miliona, u Austriji je oko 300.000 Srba, u Francuskoj oko 100.000 ljudi, a u Italiji koja je u izolaciji živi oko 20.000 ljudi srpskog porekla.
Od ugroženih područja veliki broj Srba živi i u Švajcarskoj, procenjuje se da nas je gotovo 200.000 u ovoj zemlji. Zanimljivo je da ih u Velikoj Britaniji ima oko 80.000 naših ljudi.
