Talenat je pobedio sve sumnje

Slikarstvom se tridesetšestogodišnji Noćajac Aleksandar Jović aktivno bavi poslednjih nekoliko godina, mada kako kaže ljubav prema ovoj vrsti umetnosti kod njega je postojala oduvek.

“Aktivno slikam pune 4 godine, ali zapravo to sam oduvek podsvesno voleo i želeo da radim. U mojoj porodici se niko nije bavio profesionalnim slikanjem, ali moj pokojni deda je umeo dobro da crta konje, koje je jako voleo, jer je i sam je bio odgajivač pre gotovo 6 decenija. Moj pokojni stric, takođe je voleo da slika, ali nažalost mlad je poginuo, nekoliko godina pre mog rođenja, nisam ga ni upoznao, ali dobro sam zapamtio njegov poslednji rad”, počinje Aleksandar.

Vraćajući se kroz sećanje u detinjstvo kaže da je još kao klinac voleo da crta, ali za razliku od mnoge druge dece, on je sam sebe uvek terao da crta bolje.

“U moje vreme nije bilo interneta i mobilnih telefona, tako da mnoge planove nisam mogao da ostvarim. Iako sam nacrtao od malena, pa do sada, da ne preterujem, i stotine crteža, većinu nisam sačuvao, samo one koje sam ja smatrao da su najbolje ispali. Što se tiče slikanja na platnu, to mi je bio dečački san, mada moram priznati nisam verovao u sebe, nisam verovao da ja to mogu, da sam dovoljno dobar, sam sebe sam nekako ubedio u to, govorio da nisam za to rođen, da nisam za to školovan, međutim kako su godine prolazile želja za slikanjem na platnu kod mene je bivala sve veća i jača, tako da sam se konačno u leto 2013. godine odvažio, bar za početak, da nastavim da crtam”, iskren je Aleksandar i dodaje da je za njega to bio veliki korak s obzirom da od srednje škole, što je tada bio period od nekih deset godina, nije ništa nacrtao.

U početku najveće muke su mu bile anatomija i perspektiva, a pošto je želeo da se malo ozbiljnije posveti slikanju, Aleksandar odlučuje da bi bilo dobro da se malo edukuje, s obzirom da formalno obrazovanje u oblasti likovne umetnosti nije imao.

”Кod nas ima jako puno dobrih slikara, svi su različiti, svaki od njih ima drugačiji stil, ali i cenu časova, tako da sam ja na kraju rešio da učim putem interneta, jer zaista tamo može da se nađe bukvalno sve što čoveka zanima. Dosta sam gledao takozvane “tutorijale” ili na srpskom priručnike o slikanju na platnu, zatim sam nabavio i elektronske knjige o umetnosti, zatim, anatomiji, perspektivi i vrstama slikanja…”, priča dalje Noćajac.

U početku, odnosno od 2016. godine kada je konačno i prešao na platno slikao je uljanim bojama, kojih se ni do danas nije odrekao, i to pretežno portrete, pejzaže, ptice. Tada je još uvek bio nesiguran u sebe, trebalo mu je više meseci da se oslobodi, da mašti pusti na volju, a ruci da je prenese na platno.

“Iskren da budem mislim da mi je dve godine trebalo da se oslobodim straha i sumnje u svoj talenat koji nisam ni znao da imam, on se jeste naslućivao, ali sam ga nekako sam skrivao i gušio jako dugo, međutim kada sam to uspeo nema stvari koja me nije inspirisala, motivi su mi raznorazni – portreti, pejzaži, životinjski motiv, istorijska kompozicija, mrtva priroda, ikone, bukvalno slikam sve, naravno pod uslovom da nije neki kič”, kaže Aleksandar.

Sto se tiče tehnika, najviše radi uljanim bojama, nešto slabije akrilnim i pastelnim bojama i olovkom. Njegovi uzori su Rembrant, Verner, Da Vinči, Goja, a od savremenika naš, po mnogima najbolji umetnik, Dragan Martinović.

“Amater jesam, ali sam vrlo ozbiljan u svom radu, marljivo se edukujem i sa svakim novim radom ja naučim i saznam jop po nešto. Za mene je izuzetno važno kada slikam da ne skrenem sa teme, da moj rad bude prijatan za gledanje, da nije tek tako neka škrabotina, da prenese neku poruku, emociju, što opet zahteva izuzetno puno truda, danonoćnog rada, odricanja. Slikanju sam posvećen bukvalno skoro svaki dan, mada ima perioda kad čovek poželi jednostavno da se odmori od svega, ali ti periodi kratko traju i brzo se uželim slikanja”, objašnjava Noćajac.

Za sebe ističe da je zaljubljenik u umetnost, da je njegova ljubav prema slikanju velika i beskrajna. Aleksandar u šali kaže da je to jedina stvar koja mu ide od ruke, da ga slikanje ispunjava i čini njegov život lepšim.

Sa svojim delima ne hvali se puno, mada je od okoline dobio puno lepih i pozitivnih kritika, neke slike proda, neke pokloni, ali one koji je stvorio sa još uvek velikom sumnjom u svoj talenat čuva kao podsetnik na svoje prve korake u slikarstvu.

You May Also Like