Steva Ćurćić – Prva, druga, treća u fabrici i stiže da se bavi i voćarstvom

Steva Ćurćić  iz sela Grgurevci kod Sremske Mitrovice  prve zasade pod voćem podigao je na zamlji koju je dobio od roditelja. 2005 godine zasadio je prvi zasad vinograda i tada počinje i neka, kako on kaže ozbiljnija priča po pitanju prozvodnje voća.

Steva, iako zapislen kao administrativni radnik u fabrici, raduje se svakom danu provedenom u zasadima ali i priznaje da nije lako.

“Video sam da voćarstvo ima neku budućnost, ipak to mi nije jedino zanjimanje. Nije lako, prvih pet godina nema prihoda u ovom poslu, nisam tačno stavio na papir kolika su ulaganja ali nisu mala te sam dodatno zaposlen i u fabrici,” kaže naš domaćin, Steva.


“Ova godina je izuzetno teška ali solidna po pitanju proizvodnje i plasmana voća. Mi se mi svojski trudimo da sve te probleme prevaziđemo. Jabuka ove godine još nije prodata ali prošla godina je bila katastrofalna kada je cena jabuke bila pet dinara. Ja često ulažem zaradu iz posla u fabrici kako bi posao završio do kraja” – ističe naš domaćin.

“Jabuku plasiramo u Rusiju preko distributera, imamo zakupljena mesta na Kvantašu i po marketima, i to je naša neka osnovna prodaja. Tokom zatvaranja zbog virusa korona imali smo problema sa višnjom. Ustajemo u 6 da bi uhvatili red, čekamo do 8 sati ujutru. Višnju beremo noću da bi stigli da predamo krajnjem prodavcu jer višnja ne može dugo da stoji”, kaže Steva

Ipak, moram dodati da je zbog virusa, voće ove godine bolje prodavano, ljudi su verovatno želeli da unose više vitamino, više se vremena provodilo u kući pa je i verovatno povećana potreba za voćem.

Ja proizvodim višnju, šljivu, jabuku, krušku i radim vinograd. Šljiva i vinograd su mi favoriti, manja su ulaganja i manje obaveze. Radim oko četiri jutra pod vinogradom pa bude i vina. Proizvedem i oko 1500 litara vina. Rakuju takodje pravimo, imamo svoje kazane, a svi proizvodi se uglavnom prodaju privatno.

“Moram da napomenem da nije lako ali se isplati. Nije samo novac u pitanju, i ljubav prema ovom poslu je bitna stavka. Ja radim zajedno sa osam radnika koji rade na ugovor. Odmaramo samo dva meseca godišnje, završavamo jabuku, pa orezivanje kruške, mali odmor i od 15 januara kreće rezidba jabuke itd”.

Investirati u posao sa voćem nije mala stvar, pogotovo kada se trudiš da ne uzimaš kredite i da se zadužuješ. Očekujem od države malo više sluha u smislu da je najmanji problem dati sadnicu ili kredit, kredit u principu može svako da digne ali cene su toliko niske da bi takve kredite bilo teško zatvoriti. U početku sam uzimao kredite ali sada ne, to se ne isplati. Ja sebe ne vidim u priči u kojoj ja kupim za gotovinu traktor a država mi to finansira za tri godine. To je nemoguća misija za nas srednje proizvodjače. Verujem da će država naći način da pomogne nas “male” voćare.

Nisam se pokajao što sam počeo da radim i kao voćar, to je sada 15 godina. Planiram da radim dok budem mogao a verujem da ću i ulagati više jer ovo je to što volim. A nikada ne treba odustajati od posla koji voliš. Bude i uspona i padova ali sve ima i neku draž.
Steva Ćurćić na kraju kaže da nije lako biti voćar ali iz iskustva svim budućim voćarima može da prenese poruku da je neizmerno zadovoljstvo proizvesti na kraju svog rada jedan kvalitetan proizvod koji završi na trpezi gradjana kao poslastica i istovremeno i zdravlje. Uz to tu su i pića koja, poznato je, mi Srbi volimo. Posao voćara je plemenito zanimanje i svi koji imaju ideju da se bave voćarstvom treba da je i realizuju. Prepreke postoje u svakom poslu da bi se prevazilazile pa i u voćarstvu.

You May Also Like

One thought on “Steva Ćurćić – Prva, druga, treća u fabrici i stiže da se bavi i voćarstvom

  1. Nigde ne radi,ortodoksni lažov,kakve fabrike,kakav administrativni radnik,plač života.Kakva 4 jutra vinograda,grožđa ove godine nije imao da jede,a mislim da ne postoje prodavnice na zemaljskoj kugli u kojima se prodaju njegovi proizvodi.

Comments are closed.