Svi želimo da pomognemo. U poslednje vreme, da li zbog pandemije ili je nešto drugo u pitanju, ne znamo, sve je više ljudi koji se na razne načine bave humanitarnim radom.
Humano delo je bila i cela briga oko crnog labuda koji se prethodnih dana našao u žiži interesovanja sremskomitrovačke javnosti.
Interesovanje ne jenjava.
Počelo je sa fotografijama, pa sa molbama i objašnjenjem kako da se hrani, do priče da je kontaktiran ZOO vrt i da se labud konačno nalazi na sigurnom mestu.
A šta se zapravo desilo sa crnim labudom?
Informacija da je labud u ZOO vrtu nije tačna.
Volonteri i građani Sremske Mitrovice pokušali su da reše problem, misleći da ovom labudu nije mesto na Savi i kontaktirali su sva udruženja pa i ZOO vrt kako bi zaštitili ovu pticu.
Po prvim informacijama labud je trebao da završi u Beogradu ali to se nije desilo. Vraćen je vlasniku.
Kako je labud došao na Savu?
Labud je u vlasništvu odgajivača iz Zasavice. I kao i svaka ptica, odlučio je da preleti na neku drugu “baru”. Vlasnik je pokušavao da ga vrati na način koji je on smatrao da treba, ali je labud bio uplašen pa je vraćanje trajalo.
Tu se umešala “humana javnost” i od tada su i počele priče o labudu koje su se raširile po društvenim mrežama.
Mile Đukanović predsednik udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja Sr.Mitrovica, pokušavao je na objavama da objasni da se labud ne dira i da se vodi računa o ponašanju prema njemu. Ali javnost društvenih mreža je vodila “svoju priču”.
Po crnog labuda su došli. Ali ne iz ZOO vrata već iz udruženja.
Vlasnik je hranio labuda, ali zbog vremenskih uslova i bezbednosti same ptice, čekalo se na bezbedno spasavanje labuda.
Konačno, labud je pre nekoliko dana i na sreću vraćen vlasniku.
Kako je izgledao put labuda pročitajte iz priče koju je objavio Mile Đukanović:
PRIČA JEDNOG CRNOG LABUDA
Jedne noći poplašiše me neki loši ljudi.Bežeći tako dođoh na baru Zasavica.Kad tamo voda,šuma lepa priroda.Kad sam se malo smirio krenem u obilazak ove lepote.Plivam i razgledam okolinu i naiđem na svoje srodnike bele labudove.Kako ih ugleda obradovah se i rekoh sebi neću biti sam.Pomislih kad sam daleko od kuće i svoje drage ajde da im se pridružim , možda privučem pažnju neke bele labudice.Krenem ja da se priključim jatu ali oni njihovi beli ljubavnici nedaju prići.Kad eto ti vraga posle par dana pojavi se i moj gazda i kaže hoće da me vodi kući.Pokušava on da me namami na hranu,ali ja neću.Rešio ja da ostanem i pokušam da se priklonim belom jatu.Danima i nedeljama su me belci kljucali i tukli,a i moj gazda je dolazio da me vodi kući a ja tvrdoglav pa neću.Razmišljam lepo mi i ovde više društva a ima i ovde ljudi koji nas hrane.Pošto na bari nisam izmamio pažnju ni jedne bele labudice rešim da krenem dalje pa rekoh sebi odoh u grad.Preplivam ja Savu i dođoh na sremsku stranu.Kažem sebi e, pa nije loše ni ovde,lep kej, dobri ljudi….prihvatiše me lepo,hrane me…..Jednog dana pojavi se i jato belih labudova.Pomislih možda ću ovde imati više sreće i privući pažnju neke bele lepotice.Ali neda mi se, izgleda da sam previše garav i nisam tako elegantan kao oni njihovi belci.Kad eto ti vraga opet se pojavi moj gazda,doneo mi hranu i moli me da se vratim kući jer me tamo čeka moja usamljena draga.A ja tvrdoglav neću kući, hoću belu labudicu.Al ne vredi oni me ne puštaju u društvo,tuku me u glavu,čupaju mi perje…..Jednog dana pojaviše se novinari i fotografi.Škljocaju onim aparatima,ja se nameštam da budem što lepši i pravim se važan što slikaju mene a ne one belce.Dođe opet moj gazda i kaže…..ajde kući neće to slikanje na dobro izaći.Kad ne prođe dugo a na fejsbuku pojaviše se moje slike…..Lepo izgledam,pravi dasa al eto ti vraga dođoše neki ljudi koji se tobože brinu za mene.Poče jurnjava,počeše da traže ko će da me uhvati i gde da me smeste.Hoće da me daju tamo daleko u neki ZOO vrt.Pomislih šta me snađe,što se ne vratih kući kad me moj gazda lepo molio.I tako par dana dolaze ljudi…neki me slikaju neki hrane.Neki kažu doći će neki volonteri da me uhvate i nose,neki kažu da treba da ostanem ovde.U svoj ovoj jurnjavi setih se svoje crne labudice koja me čeka i gazde koji se o meni dobro brinuo i gazdinih prijatelja koji su dolazili da nas gledaju.Ali na svu sreću pojaviše se pravi ljudi,prijatelji i odgajivači iz Udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja Sremska Mitrovica.Kad sam ih ugledao jako sam se obradovao jer su to odgajivači koje sam već mnogo puta viđao.Znao sam da će me oni spasti i vratiti kući i neće dozvoliti da me nose iz lepe Mačve i Srema.I ako sam bio srećan što su došli da me vode kući nisam moga da im dozvolim da me tako lako uhvate.Znao sam da su to dobri ljudi i odgajivači, da su stručni i obučeni u odgoju i pomaganju životinjama,pticama a i ljudima kad god je to potrebno.Vidim doneli su mi hranu,doneli su i kavez…..Znao sam da je vreme a i da moram da se vratim kući jer postaje biti sve više hladno i ako ostanem da će biti problema oko smrzavanja i mojih nogu.Bilo mi drago sto su se dobri ljudi pojavili i što će me vratiti mojoj dragoj i u topli dom moga gazde.A ti odgajivači što su došli po mene imali su strpljenja i znanja,čekali su me i pustili do dođem pored vode i polako namestim svoje razbarušeno perje da budem lep kad se vratim svojo crnoj lepotici.Nameštam ja tako svoje perje i čekam kad će i kako da me uhvate i nose,kad u jednom momentu za vrat me zgrabi jedan momak Ivan…..I ako sam znao da će se nešto slično desiti u tom momentu nisam znao šta me snašlo i samo sam čučnuo.Uf rekoh sebi….dobro je vraćaju me kući mojoj garavoj.Koliko sam se radovao povratku kući tolko sam strahovao da ne kažu mojoj dragoj da sam se udvarao beloj labudici.Vratiše me kući a tamo radost …. moja draga koja me čekala,moj gazda i svi dobri ljudi koje poznajem.Tad sam shvatio da je naj bolje kući i da nisam za švalera.Neće me više niko i ništa uplašiti.Hvala dobrim odgajivačima i prijateljima iz Udruženja za zaštitu i odgoj sitnih životinja što su me vratili kući….
Mile Đukanović, predsednik udruženja
Labud je konačno uhvaćen i vraćen vlasniku u Zasavicu gde uživa sa svojom labudicom, a članovi Udruženja, koje postoji od 1971. nastavljaju da se bave pomaganjem životinja i humanitarnim radom.
