Rukometašica Nataša Pavlović iz Mačvanske Mitrovice nedavno je potpisala prvi profesionalni ugovor sa francuskim klubom Rouen hendbal (Rouen Handball). Mlada Mačvanka pored igre za prvi tim, angažovana je i kao trener mlađih kategorija.
„U Francusku sam otišla u avgustu 2019. godine, a i to posle jedne obziljne povrede noge, koja me je držala van terena više meseci. Oporavak je bio jako dug i taman sam odigrala nekoliko utakmica za „Mladost“ iz Nove Pazove kada sam dobila i prihvatila ponudu da tima koji se nadmeće u 3. francuskoj ligi“, priča Nataša.
Da se uklopi u nov klub i novu sredinu, ona kaže, da joj nije bilo teško.
„Iskrena da budem, takva sam osoba da se uklopam svuda, a volim rukomet, pa sam lako prihvatila sve ono novo što me je čekalo, “samo” mi je teško pala činjenica da sam daleko od porodice i od ljubavi, ali to je česta boljka profesionalnih sportista. Na početku sam sa saigračicama i trenerima pričala na engleskom jeziku, ali imam sreću da mi učenje jezika ide dobro, pa sam brzo savladala i francuski, naravno uz pomoć škole i privatnih časova, tako da sada komuniciram na tom jeziku“, objašnjava Nataša.
Ona kaže da se rukomet u Srbiji i Francuskoj razlikuje u sitnim stvarima.
„Ima razlike, ali ne velike. Volim brz rukomet, brzu i pametnu igru, tako da mi prija da igram ovde, takav je francuski i evropski rukomet“, dodaje mlada Mačvanka.
Ove godine Nataši je klub ponudio profesionalni ugovor na 3 godine, ali je ona prihvatila da potpiše ugovor na dve godine.
„U oktobru je tačno 10 godina kako treniram rukomet i jako sam srećna, jer sam posle decenije treniranja, odricanja, uspela da dobijem ponudu za profesionalni ugovor. Zadovoljna sam jer znam znam da nisam “džabe” radila i nisam se toliko dugo i uporno tudila da ostvarim ovaj, za mene veliki, uspeh. Ugovor je bukvalno kruna na tih 10 godina. Prošla sam dosta toga, kao i verujem svaki sportista, ali isto tako sam verovala u sebe, i znala sam da ću ići korak po korak i tako ostvariti svoje snove. Neko bi rekao da je to preko noći, ali taj neko onda ne gleda zaista širu sliku i šta je sve prethodilo ovome“, s ponosom kaže Nataša i napominje da ona ima samo 21 godinu.
Mačvanka je ove godine dobila i ponudu od kluba da trenira mlađe kategorije, tačnije dečake do 11 godina starosti, koju je vrlo rado prihvatila, jer se njeni planovi za završetak karijere upravo odnose na trenerski poziv.
„Od avgusta prošle godine zaista sam odigrala dosta utakmica,međutim prvenstvo je prekinuto u martu, tako da sezona nije završena kako treba. Inače bila sam prvi strelac kluba i četvrti strelac lige, što mislim da nije mala stvar“, priča mlada rukometašica.
Karijera joj svakako ide uzlaznom putanjom i po tom pitanju vrlo je srećna, međutim nedostaje joj kuća i čestu bude tužna, priznaje ona. Teško Nataši pada i činjenica da zbog virusa korona niko od porodice i prijatelja ne može da joj ode u posetu, a sama nije u mogućnosti često da dolazi u svoj rodni kraj.
„Ove godine u martu mesecu sam imala let za Srbiju, odnosno odmor od nekoliko dana, a kada sam kada sam sletela u Beograd sa jednim malim koferom, proglašeno je vanredno stanje kako u našoj zemlji, tako i u Francuskoj. To je značilo da je prekinuto prvenstvo, i mogla sam da ostanem kod kuće sve do avgusta, pa bih rekla da mi je na neki način i prijala ta situacija, jer sam bila sa mojom porodicom, uživala sam, videla sve meni drage ljude, napunila baterije“, kaže Nataša.
Njen plan za naredni period je da nastavi vredno da trenira, kao i da ostvaruje pobede sa svojim timom i obezbedi plasman u viši rang takmičenja. Zadovoljna je i nada se da će u budućnosti biti samo bolja.
„Korona dosta utiče na sve sfere života, pa i na sport, tako da nam se utakmice i otkazuju. Situacija nije sjajna, ali daće Bog da sve bude u redu i da nastavimo da igramo i pobeđujemo. Cilj nam je 2. liga za sada, i nadam se da ćemo ga ostvariti, ako ne ove, onda sledeće sezone. Meni je u Francuskoj jako lepo, zadovoljna sam i srećna ovde“, završava Mačvanka.
