Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije.

Građani Srbije u naredna tri meseca neće morati da plaćaju rate kredita a banka Srbije na primerima je pokazala kako će se obračuvanati rate.

Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele (fizička lica, poljoprivrednike i preduzetnike i privredna društva), a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja, koje je uvedeno zbog pandemije.

U tom periodu dužnik neće biti u obavezi da otplaćuje svoje obaveze po osnovu kredita, odnosno lizinga. Svakako, kažu u NBS, dužnici banke odnosno primaoci lizinga ni nakon početka primene ovih mera nisu sprečeni da redovno izmiruju svoje obaveze.

„Tokom trajanja vanrednog stanja banka, kao ni davalac lizinga neće obračunavati zateznu kamatu na dospela a neizmirena potraživanja i neće pokretati postupak izvršenja odnosno prinudne naplate, niti će preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od klijenata“, kažu u NBS.

Pored toga, banka kao ni davalac lizinga od dužnika neće moći da potražuju naknadu bilo kojih troškova u vezi sa primenom usvojenih propisa.

„U cilju transparentnosti i nedvosmislenog informisanja svojih klijenata, u skladu sa navedenim propisima banke i davaoci finansijskog lizinga dužni su da obaveštenje o ponudi zastoja u otplati obaveza objave na svojim internet prezentacijama, čime će se smatrati da je obaveštenje dostavljeno svim klijentima (dužnicima banke, odnosno primaocima lizinga).“

Ukoliko klijent u roku od deset dana od objavljivanja ovog obaveštenja ne odbije navedenu ponudu, kažu nadležni, smatraće se da prihvata moratorijum bez bilo kakvih obaveza odlaska u banku.

Upravo istekom ovog roka moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo, ali će dužnici biti u mogućnosti da otplaćuju svoje obaveze.

„Mere su odmerene s posebnom pažnjom i uzimajući u obzir potencijalno suočavanje sa teškoćama u otplati obaveza kako građana tako i privrednih subjekata i potrebu prevazilaženja negativnih efekata po građane i privredu, usled mogućnosti suočavanja sa teškoćama u otplati obaveza dužnika banke, odnosno primaocima finansijskog lizinga, koja s obzirom na novonastalu situaciju objektivno postoji“, kaže se u saopštenju.

Narodna banka Srbije navodi da neprekidno prati situaciju u finansijskom sektoru, što kako objašnjavaju nije izuzetak ni u ovim vanrednim okolnostima, te će vršiti nadzor nad primenom novih odluka i pažljivo analizirati efekte usvojenih propisa, navedeno je u saopštenju.

„Kako su propisi objavljeni u Službenom glasniku RS 17. marta 2020, a stupili na snagu 18. marta, obaveza banke (i davaoca lizinga) je da dužnicima ponudi zastoj u otplati obaveza do 21. marta, te da na svojoj internet prezentaciji objave ponudu o zastoju otplate obaveze“, kažu u NBS.

Iz Kabineta guvernera navode da, nakon što banka, odnosno davalac lizinga objavi ovu ponudu na svojoj internet-prezentaciji, dužnik ima rok od 10 dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a, ako to ne učini – smatraće se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.

Naglašava se da moratorijum proizvodi pravno dejstvo istekom roka od 10 dana od dana objavljivanja ponude banke/davaoca lizinga.

U saopštenju iz kabineta guverenera NBS daje se reprezentativni primer za dinarski gotovinski kredit koji je u trećoj godini otplate. Tako za iznos kredita od 500.000 dinara sa rokom otplate od 84 meseca i iznosom rate 8.320,9 RSD, iznos rate nakon primene zastoja u varijanti 84 meseca plus moratorijum od tri meseca plus je 8.631,85 dinara, što znači da je razlika mesečne rate 310,95 dinara. (nominalna kamatna stopa 9,82 odsto, promenljiva – 3M belibor + 8,20%)

Takođe je dat i primer za stambeni kredit u evrima koji je u jednaestoj godini otplate, iznosa 50.000 evra, sa rokom otplate 240 meseci i ratom mesečnom od 284,02 evra. U varijanti sa primenom zastoja (moratorijuma), dakle rok otplate 240 + 3 meseca, rata bi bila 287,84 evra, odnosno veća je za 3,82 evra (nominalna kamatna stopa 3,00 odsto, promenljiva – 3M euribor + 3,43%)

Objašnjava se da moratorijum podrazumeva zastoj u otplati obaveza prema banci po osnovu kredita, ali i svih drugih obaveza dužnika prema banci, a da dužnici koji imaju više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite.

Ukoliko dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje obaveze, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum. Primera radi, ako dužnik ponudu za moratorijum u propisanom roku nije odbio, a otplatio je jednu dospelu ratu kredita, narednog meseca se i na tog dužnika primenjuje moratorijum ukoliko ne isplati ratu.

Ističe se da banka tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije ne obračunava zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje.