Istine i zablude o kovidu: SVE ŠTO STE ŽELELI DA ZNATE O KORONI NA JEDNOM MESTU

Za punih šest meseci, otkako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila pandemiju kovida 19, i pored predanog rada naučnika u stotinama laboratorija širom sveta, virus SARS-KoV2 još nije razotkriven, a i neka od početnih saznanja praksa je u međuvremenu dovela u pitanje, pa i demantovala.

Tako se, recimo, od početne teze da je kovid 19 respiratorna bolest, došlo do saznanja da virus korona napada sve organe – od mozga, preko srca do brubrega. Sad se zna da su neutemeljene bile i pretpostavke da će vrućine zaustaviti širenje SARS-KoV2, pa SZO usred leta na našoj hemisferi zaključuje da dolazi do ubrzavanja pandemije.

I ono što se dosad saznalo o novom virusu, trebalo bi uzeti sa rezervom, jer ako nam je on išta definitivno pokazao od decembra prošle godine, kada je zvanično prijavljen u Kini, jeste – da o njemu ništa ne znamo. SARS-KoV2 se svakako ponaša drugačije od svih virusa sa kojima je nauka do sada imala iskustva i mnoge dileme su još otvorene – zašto se neki zaraze u kratkom kontaktu, a drugi ni togom duže nege bolesnog člana porodice, od čega zavisi kakva će biti klinička slika, zašto i kod mladih i zdravih bolest toliko brzo nekada napreduje da za nekoliko sati moraju na respirator…

Od početka pandemije menjali su se stavovi o inkubaciji virusa, dijagnostici bolesti, terapiji. U Srbiji je protokol za lečenje korigovan osam puta, a u nekim zemljama i po 20. I dalje o svemu, od samog prenošenja do izlečenja, ima mnogo kontroverzi.

Koliko možemo da računamo na kolektivni imunitet?

Sve dosad ukazuje da nam ni imunitet krda, ni imunitet posle preležanog kovida, neće previše pomoći ako na jesen bude drugog udara korone. Ni zemlje koje su imale strategiju „razvlačenja epidemije“, tako da ona duže traje, da ne bi u isto vreme imali veliki pritisak na bolnice, i popunjenost kapaciteta, ali ni države koje nisu primenjivale radikalnije mere protiv kovida, kao što je Švedska, nemaju onu prokuženost stanovništva virusom koja bi napravila imunološki bedem.

Broj onih koji su razvili antiteta na koronu, prema laboratorijskim potvrdama, daleko je ispod 60 odsto, koliko je potrebno za kolektivni imunitet. Taj prag nije prešla ni Švedska iako je razvijala strategiju imuniteta krda. Istina je da sad ima manji broj inficiranih nego druge zemlje, i manje teških slučajeva kovida, ali je u ovoj zemlji sa oko 10 miliona stanovnika od nove bolesti preminulo čak 5.500 ljudi.

Ni imunitet posle preležanog kovida nije nam velika uzdanica. Naime, kod mnogih izlečenih nisu se razvila antitela, a i kod onih kod kojih jesu, imunitet, po svoj prilici, traje svega nekoliko meseci, u svakom slučaju manje nego što smo se nadali. Ćelijski, t-imunitet, ne može da se izmeri, pa će bar on možda da nam pomogne.

Bolje je da se zarazimo sada

Iako su i pojedini lekari slali poruke da je virus oslabio i da je bolje da se zarazimo pre drugog talasa, najavljenog za jesen, to nije uputstvo koje bi trebalo poslušati. U ovom drugom naletu, ili drugom piku prvog talasa, kako ko od epidemiologa već definiše sadašnji epidemiološki momenat, bilo je mnogo više obolelih sa težom kliničkom slikom kovida 19 nego u početku epidemije. Svetska statistika pokazuje da oko pet odsto obolelih ima najtežu formu bolesti, i moraju na respiratornu potporu.

A, u Srbiji se u ovom drugom talasu pokazalo da mnogo više obolelih mora na bolničko lečenje nego što je to bio slučaj u prvom. Da li je to samo igra brojeva – da sa više obolelih realno imamo i veću popunjenost bolničkih kapaciteta, ili se virus sada pokazao „oštrijim“, nepoznanica je.

Ko može da kaže „ne može mi kovid ništa“?

Ni oni najzdraviji i u najboljoj fizičkoj formi ne mogu da se osećaju sigurnim, jer ne samo da mogu da se zaraze, nego i da razviju tešku kliničku sliku, pa i da umru od komplikacija kovida 19. Već je bilo slučajeva i u svetu, i u Srbiji, da su od ove zaraze preminuli mladi, koji nisu imali druge hronične bolesti.
Nova istraživanja pokazuju da kovid 19 ostavlja ozbiljne posledice čak i kada ga „preguraju“ bez ikakvih simptoma. To su, naravno, još početni stavovi koji tek treba da se provere u dužem vremenu, i na većem broju pacijenata, a, prema onome što je do sada objavljeno, kovid bi mogao da ostavi ozbiljne posledice na plućima, srcu, mozgu, kao i da dodeve do steriliteta.

Možemo li da se inficiramo u mimohodu?

Kontakt sa inficiranima je jedna od najrizičnijih situacija, ali dodatni problem je to što se zapravo sa sigurnošću ne zna da li su osobe koje nemaju nikakve simptome infekcije pozitivne na virus korona. Veliki broj inficiranih, u prvom talasu epidemije i do 80 odsto, nije razvio nikakve vidljive simptome kovida 19, a i oni su prenosioci infekcije. Čak su i opasniji od obolelih sa klasičnom kliničkom slikom kovida 19, jer pošto ne znaju da su ificirani ne preduzimaju mere samoizolacije, šetaju i šire virus. Zato stručnjaci i upozoravaju da se treba ponašati tako kao da je svako zaražen i držati distancu.

Ipak, ne bi trebalo uletati u paniku ako se ispostavi da je osoba sa kojom smo se skoro videli zaražena. Naime, nije svaki kontakt rizičan. Ono što se smatra epidemiološki rizičnim je kontakt duže od 15 minuta sa zaraženim, na udaljenosti manjoj od metar i po, i bez zaštite.

Da li se prenosi i vazduhom?

Početni stavovi bili su da se virus prenosi samo kapljično, ili ako se rukama posle kontakta sa zaraženim predmetima unese u nos, usta ili oči. Sada je već gotovo izvesno da se virus širi i putem vazduha. Kada je na to upozorilo više od 300 naučnika iz sveta, SZO je prvo odbijala da prihvatio njihove zaključke. Ali, i oni sada potvrđuju da „prenošenje vazduhom“ ne može da se isključi u određenim okruženjima.

To znači da bi virus korona mogao da se prenosi i preko sićušnih čestica koje nastaju tokom razgovora ili izdisaja. Ukoliko ti dokazi budu potvrđeni, to bi moglo da utiče na nova uputstva za ponašanje u zatvorenim prostorima.

Vakcina će nas spasti

Verovatno – da, ali kada bude u primeni. Kinezi su već napravili vakcinu protiv kovida, Rusi je najavljuju za 10. avgust, Kanada razvija vakcinu, čeka se i ona sa Oksforda… Niko još, međutim, nije rekao koliko doza vakcine će biti potrebno da razvije imunitet protiv virusa korona.

Dosad se zna samo da vakcina stvara višestruko više antitela nego preležana bolest, ali ne i posle koliko doza, ni koliko će ta vrsta zaštite da traje.

SrbijaDanas

Pročitajte još